„Različiti scenariji i vanredne situacije o kojima smo slušali u Švedskoj, Estoniji, Letoniji i Poljskoj zbog dejstava Rusije i potencijalnih odgovarajućih reakcija NATO-a treba da proceni američko Ministarstvo odbrane… To se odnosi na jasno shvatanje uloge koju Kalinjingrad treba da igra sa svojim jakim PVO sistemom. Kako će NATO to neutralisati? Čitava tema neutralizacije Kalinjingrada postavlja pitanje eskalacije i potencijalnog ruskog odgovora na ono što Rusija proceni kao napad na otadžbinu“, navodi se u dokumentu.
Osim toga, stručnjaci su pozvali Pentagon da proceni mogućnost Rusije da politički destabilizuje baltičke zemlje „uključujući i zauzimanje pogranične enklave i potpirivanje unutrašnjih sukoba“ i da se suprotstavi njihovom jačanju.
Ruska strana je više puta negirala priče o vojnoj pretnji koju Moksva navodno predstavlja po nezavisnost baltičkih zemalja. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je takve izjave apsurdnim i neosnovanim. Istovremeno su u baltičkim zemljama raspoređeni bataljoni NATO-a u blizini ruske granice, a Alijansa redovno sprovodi vojne vežbe u regionu. Prema rečima ministra odbrane Sergeja Šojgua, NATO snage u blizini zapadnih granica Rusije za deset godina povećane su osam puta.
„Američko Ministarstvo odbrane može da iskoristi političke i vojne igre kako bi shvatilo moguće teškoće Alijanse u postizanju konsenzusa, mogućnosti otvorene za NATO i potrebno vreme. Takođe će biti od koristi detaljnija analiza snaga unutrašnje bezbednosti baltičkih zemalja“, piše u izveštaju.
Američki stručnjaci savetovali su Pentagon da „iskoristi neke ’neobične‘ scenarije, kao što je zauzimanje Gotlanda (ostrvo u Baltičkom moru koje pripada Švedskoj), do simulacije (situacija)“. Analitičari su takođe pozvali „da se poboljša razmena obaveštajnih podataka unutar NATO-a“, navodi se u izveštaju.
Prema mišljenju stručnjaka, napetost u odnosima sa Rusijom daje zemljama NATO-a mogućnost da održe nivo interakcije među partnerima nakon izlaska iz Avganistana. Oni su takođe istakli da podrška u korist članstva u Alijansi raste u Švedskoj i Finskoj.
Stručnjaci su takođe obratili pažnju i na temu antiruskih sankcija, napomenuvši da se „lopta nalazi na strani Moskve“. „Ukoliko Moskva oslabi tenziju povodom krize u Ukrajini, ili ne bude jačanja borbi, većina evropskih vlada sa odobravanjem će gledati na ublažavanje sankcija. Ali ukoliko Rusija pojača svoje učešće u situaciji u Ukrajini ili negde drugde bude ugrožavala bezbednost agresivnim dejstvima, biće nastavljena rasprava o daljim odgovarajućim akcijama u Evropi“, ističe se u izveštaju.
Moskva je u više navrata izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu u Donbasu, niti subjekat Minskog sporazuma o rešenju krize, a da je razgovor na jeziku sankcija sa Rusijom kontraproduktivan.
Korporacija RAND je neprofitna nevladina organizacija koja dobija sredstva od američke vlade i privatnih sponzora. Korporacija se, sa godišnjim budžetom od oko 250 miliona dolara, bavi istraživanjem i konsaltingom o pitanjima politike, bezbednosti, obrazovanja, energetike, nauke i dobročinstva, navodeći da je njen cilj „blagostanje i bezbednost SAD“.