Uskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo uskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.
Na Ukrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Po crkvenom učenju, Isus Hristos je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari, koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus Hristos vaskrsao.
Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz „neverni Toma“.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana — od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
