Uprkos tome što ta ideja u ovom trenutku možda deluje sumanuto, čini se da ovaj računarski neurolog i te kako zna o čemu priča.
Doktor Sandberg navodi da se ljudi zaljubljuju jer naše potomstvo, za razliku od životinja, ne može odmah po rođenju da se brine samo o sebi.
„Sa evolutivne tačke gledišta, roditelji ostaju zajedno da bi svojoj deci pružili što veću šansu za opstanak. Tada stupa na scenu mehanizam vezivanja parova“, kaže.
Kada se zaljubite u nekoga, efekat koji to ima na vaš mozak je jedinstven — aktivira se dopaminski sistem u mozgu i počinje oslobađanje oksitocina i vazopresina.
„Upravo je dopaminski sistem ono što stvara osećanje povezanosti između dva partnera. Dopamin se oslobađa u prednjem režnju mozga, što dovodi do prepoznavanja osobe kao nekoga pored koga bi trebalo da ostanete, nekoga ko vam je blizak“, objašnjava Sandberg.
A razlog zašto vam partner nedostaje — naročito njen/njegov miris, jeste lučenje kortikotropina (CRH) — oslobađajućeg hormona koji se luči kada vaša voljena osoba nije tu.
Sandberg smatra da bi naučnici uskoro mogli da dovedu do stvaranja napitka koji sadrži oksitocin, vazopresin i CRH.
Ipak, to svakako neće biti lak posao, a naučnici još ne znaju na koji način bi takva vrsta napitka mogla da se učini delotvornim.
„Dobar ljubavni napitak morao bi da deluje na određeni deo mozga stimulacijom tih mehanizama. Iako takva vrsta proizvoda još ne postoji, sve smo bliži razumevanju načina na koji mozak funkcioniše i kako možemo da utičemo na procese koji se u njemu odvijaju“, istakao je Sandberg.
Ipak, osnovna dilema nije da li će napitak biti delotvoran, već ima li takav postupak moralno opravdanje. Sandberg takođe smatra da bi predstavljao odličnu novu drogu za silovanje.
Proizvod bi najviše koristio parovima kod kojih su osećanja vremenom izbledela. Pitanje je, međutim, da li biste želeli da na takav način spasavate vezu.
Izvor: Independent, B 92
