Kako kaže, tvrdnje američkih zvaničnika da su one u Avganistanu bačene zbog pećina je apsolutna neistina, budući da se u takvim slučajevima koriste fosforne, termalne ili plazma bombe, dok se „majka svih bombi“ koristi isključivo za višespratne podzemne bunkere ali i za nuklearne silose.
Istovremeno, najavljeni odgovor Pjongjanga, koji je sastavio spisak američkih ciljeva koje će gađati u slučaju napada SAD, Kovačić tumači kao „spisak lepih želja“, budući da saveznici SAD u regionu raspolažu izuzetno razvijenom antibalističkom opremom, pa nijedan projektil neće daleko stići.
„Severnokorejski lider Kim Džong Un je sada sam sebe saterao u ćošak, a Kina oseća da se stvara novi milje na svetu. Postepeno i Kina shvata šta je njoj činiti, jer je njen najveći partner upravo Amerika i to u mnogim poljima, dok od Severne Koreje nema ničeg sem razmene radne snage“, tvrdi on.
Upitan postoji li opasnost od širenja sukoba, Kovačić kaže da je to malo verovatno, budući da je jedina zemlja koja je na neki način podržava Severnu Koreju — Kina. „Mislim da je i Kini preko glave cele te priče, jer nešto što joj je koristilo za sitna prepucavanja sada postaje teret“, ocenjuje Kovačić.
„U situaciji kad svet moli Kinu da utiče na Pjongjang da se prizove pameti, onda stavljate obraz kineskog predsednika na crtu. A on mora da kaže: slušaj, jedan mali tamo sa smešnom frizurom, balavac, neće da sluša ni nas. Deluje da se Kim oteo kontroli, poverovao je u iluziju da je zapravo neki svetski lider i da niko drugi sem njega nema nuklearnu bombu“, dodaje Kovačić.
Zapad, kako kaže, ima još jedan dodatni moralni argument, mimo pretnje od napada, a to su ti „silni logori širom zemlje, izgladnjivanje naroda, kao i primeri ubijanja Kimovog brata u Maleziji“, što prema rečima Kovačića govori o tome da Severna Koreja postaje jedan ozbiljan problem.
