Afrički migranti prepušteni na milost i nemilost krijumčarima ljudi i ranije su humanitarnim organizacijama prijavljivali iznudu, prisilni rad i nasilje koje se nad njima vrši. Međutim, nova svedočanstva ukazuju na dramatično pogoršanje situacije: trgovina ljudima postala je uobičajena i sprovodi se javno, piše „Indeks“.
Pijace roblja i privatni zatvori
„Poslednji izveštaji o ’pijacama robova‘ u Libiji mogu se dodati na dugi popis sramota u toj zemlji. Situacija je grozna. Što je IOM više angažovan u Libiji, sve više saznajemo o dolini suza za previše migranata‘, izjavio je Mohamed Abdiker, načelnik operacija i vanrednih situacija IOM-a za „Gardijan“.
Ta severnoafrička i mediteranska zemlja, u kojoj ratni sukobi sa prekidima traju od 2011. godine i rušenja režima Muamera el Gadafija, postala je glavna tranzitna zona za migrante iz Afrike. No upravo su oni, često bez novca i ličnih dokumenata, među glavnim žrtvama haosa i nasilja.
Jedan 34-godišnji migrant iz Senegala posvedočio je kako je doputovao autobusom preko saharske pustinje u organizaciji krijumčara ljudi i došao u grad Sabu na jugu Libije. Prema planu, on i drugi migranti je trebalo da budu prevezeni na obalu, odakle su nameravali da se zapute brodom prema Evropi. Ali vozač im je iznenada rekao da posrednik nije platio naknadu za njihov prevoz i da je dao da ih prodaju na pijaci roblja.
„Ljudi iz autobusa su dovezeni na trg, gde se odvijala svojevrsna trgovina robljem. Lokalni Arapi kupovali su subsaharske migrante“, potvrdila je službenica podružnice IOM-a u Nigeriji Silvija Manante.
Krijumčari traže otkupnine, one koji ne plate ubiju
Svedočanstvo preživelog Senegalca potvrđeno je iskazima drugih migranata u Nigeriji i u samoj Evropi. Oni su opisali pijace robljem i privatne zatvore širom Libije u kojima su bili zatočeni.
„IOM Italija je potvrdio da je ova priča slična pričama mnogih migranata od kojih su uzimani iskazi na dolaznim tačkama u južnoj Italiji“, navodi Manante.
Senegalac je i sam odveden u improvizovani zatvor u kojem su migranti prisiljeni na rad bez plate i za oskudne obroke, dok čuvari često zovu njihove porodice i traže otkupninu. Za njega su tražili 450 evra, odnosno 300.000 zapadnoafričkih franaka. Kad je premešten u drugi zatvor, otkupnina mu je bez objašnjenja udvostručena.
Ljudi kojima niko nije mogao da platiti otkupninu odvedeni su i ubijeni, tvrdi svedok. Drugi su umirali od izgladnelosti i bolesti, ali novi zatočenici stalno su dolazili.
„Tamničari bi samo kupili nove na pijaci“, kaže.
Pošto tečno govori engleski, francuski i neke lokalne jezike, Senegalac je prevodio za svoje tamničare i tako sebi kupio vreme dok je njegova porodica očajnički skupljala novac za otkupninu.
Stanje sve gore, migranata sve više
Šef misije IOM-a u Nigeriji Đuzepe Loprete navodi kako su organizovali povratak u domovinu za 1.500 afričkih migranata u prva tri meseca 2017, što je gotovo jednako kao i u istom razdoblju 2015. godine, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu.
„Stanje u Libiji se pogoršava, tako da mislim da možemo da očekujemo više (migranata koji završavaju kao robovi) tokom sledećih meseci“, upozorava Loprete.
IOM radi na širenju svesti širom Afrike o opasnostima ilegalne migracije. Iako mnogi znaju koliko je putovanje preko Sredozemnog mora rizično, malo ko shvata da ih još veća opasnost čeka pre nego što se uopšte ukrcaju u čamce.
