Bela kuća optužila je Rusiju za angažovanje u prikrivanju uloge sirijske vlade u napadu hemijskim oružjem na Idlib prošle nedelje. U izveštaju na četiri strane navodi se da Amerika poseduje obaveštajne podatke koji potvrđuju da sirijska vlada koristi gas sarin u borbi, navodno, protiv sopstvenog naroda.
Izveštaj koji je sačinio Savet za nacionalnu bezbednost sadrži obaveštajne podatke koji navodno opovrgavaju tvrdnje Moskve da su gas upotrebili teroristi. Umesto toga, Vašington tvrdi da Moskva i Damask u javnost puštaju „lažne priče“ o događajima u Idlibu.
Dokument takođe poziva na međunarodnu osudu hemijskog oružja i oštro kritikuje Rusiju zbog, kako se navodi, zaštite saveznika koji koristi oružje za masovno uništenje.
Upravo su „dokazi“ da Irak poseduje takvo oružje bili povod za američku okupaciju Iraka 2003. Sada je na tapetu Sirija. Navodno korišćenje hemijskog oružja u napadu snaga sirijske vlade na Idlib bilo je povod za američki raketni napad na sirijsku avio-bazu u Šairatu. Međutim, nijednog opipljivog dokaza da je sirijska vlada koristila hemijsko oružje nema, čak ni u pomenutom izveštaju Bele kuće.
Svet zaboravlja da je sirijska vlada još 2013, pod američkom, britanskom i francuskom prismotrom uništila celokupan arsenal hemijskog naoružanja koji je u tom trenutku posedovala, kaže vojni analitičar Andrija Mlakar. Svo hemijsko oružje u posedu sirijske vlade ukrcano je na brodove i uništeno na otvorenom moru, podseća on.
„Simptomatično je sledeće — ako je sirijska armija posedovala hemijsko oružje, kako to da ga dosad nije upotrebljavala? Zanimljivo, svi zaboravljaju da je iračka armija nedavno u Mosulu pronašla čak četiri teroristička skladišta puna hemijskih agenasa. Takođe se zaboravlja da su, kada je zauzet Alep, pronađena mini-skladišta hemijskog oružja. Danas nije problem napraviti nikakvo hemijsko oružje, u današnjim uslovima to je mnogo naprednije i brže i teže je kontrolisati nego pre trideset, četrdeset godina“, objašnjava Mlakar.
Amerika vrlo dobro zna da je Asad predao celokupno hemijsko naoružanje, kaže vojni ekspert Igor Nikulin, bivši član komisije UN za biološko i hemijsko oružje. Od takozvane sirijske opozicije niko nije tražio tako nešto, podseća on.
„Upravo u Alepu je bila pronađena ilegalna laboratorija za proizvodnju gasa sarina, mislim da je nešto slično pronađeno i u Hami. Najverovatnije je neka od tih ilegalnih laboratorija bila pogođena tokom bombardovanja i odatle toliki broj žrtava“, objašnjava Nikulin i dodaje da se vrlo lako može ustanoviti tip oružja koje je predala sirijska vlada i obaviti uporedna hemijska analiza.
„U principu, gas koji su teroristi mnogo puta do sada koristili i njime trovali civile, po sastavu se razlikuje od onog hemijskog oružja koje je na raspolaganju svojevremeno imala legitimna sirijska vojska. Ako međunarodnim posmatračima i istražiteljima bude omogućen pristup to se sve lako može razjasniti, a ja čisto sumnjam da će doći do toga, jer ’umerena opozicija‘ verovatno neće dozvoliti sprovođenje istrage“, kaže Nikulin.
Analizirajući snimke iz Idliba, Mlakar kaže da postoji dosta nejasnoća.
„Imamo zanimljivu stvar. Jedna grupa trči, druga grupa umire, treća grupa šeta, četvrta leži mrtva. Neki nose maske, a neki ne, a pritom postoje i fotografije koje otvoreno prikazuju senke ljudi koji snimaju“, kaže Mlakar.
Sve se to događa dok bojni otrovi deluju, dodaje Mlakar. Igor Nikulin objašnjava kakvo je dejstvo sarina.
„Ako se radi o sarinu, a koliko sam razumeo postoje indicije da je upravo ova supstanca bila primenjena, radi se o veoma toksičnom gasu. Sarin je jedan od najotrovnijih materija na svetu, to je gas bez boje, bez mirisa i parališe nervni sistem. Čovek ili životinja umire u mukama, mišići se grče, prekida se disanje i smrt nastupa za nekoliko minuta. Bilo je slučajeva upotrebe ovog gasa u tokijskom metrou, ali sve zavisi od količine. Neutralisanje posledica zahteva određeno vreme, jer je on prilično stabilan gas. Sve zavisi od vremenskih uslova, jer vetar i kiša pomažu da ovaj gas što pre izvetri“, kaže on.
Takođe bi trebalo, prema Mlakarovim rečima, obratiti pažnju i na to ko je prvi u etar pustio optužbu da je sirijska vlada bombardovala civile bojnim otrovima. Radi se, kako Mlakar kaže, o Čarlsu Listeru, saradniku američkog Brukings instituta, koji je putem Tvitera prvi optužio sirijsku vladu za korišćenje hemijskog oružja.
Lister je veliki simpatizer takozvane Slobodne sirijske armije i nekih džihadističkih grupa, kaže Mlakar. Pitanje na koje nemamo odgovor je kako je Lister znao čime su naoružani sirijski avioni.
