Prema rečima Vojislava Lalića, novinara i dobrog poznavaoca prilika u Turskoj, iako u vladi i vladajućoj Partiji pravde i razvoja barataju procenama da će dobiti podršku od 53 do 60 odsto građana, ima i procena koje se ne uklapaju u te proračune.
„Turska firma ’Konda‘, koja je poznata na tim prostorima po preciznim istraživanjima, tvrdi da je odnos snaga između dve strane u ovom trenutku potpuno izjednačen, te da će ishod glasanja zapravo odlučiti neodlučni građani, kojih je prema procenama te firme čak 15 do 17 odsto. U pitanju su uglavnom žene, koje u Turskoj ređe izlaze na birališta, a među neodlučnim građanima ima i mnogo Kurda, koji su zbunjeni predloženim ustavnim promenama jer ne znaju šta će one doneti“, kaže Lalić.
Ukoliko predlozi ustavnih amandmana dobiju većinu na referendumu, Turska će, kaže Lalić, dobiti predsednika koji će imati svu vlast u svojim rukama.
„Prema predlogu, ukida se mesto premijera, a Erdogan će sam imenovati i smenjivati ministre i potpredsednike države, a sam će moći čak i da imenuje jedan broj članova visokog saveta sudija i tužilaca, što znači da će moćni da utiče i na rad pravosuđa. Ono što je izazvalo najviše kritika u dosadašnjoj kampanji je to što će moći da raspusti parlament. On zapravo više nikome neće polagati račune“, napominje naš sagovornik.
Prema ustavnim amandmanima, predloženo je da šef države može ubuduće da zadrži svoju funkciju i u svojoj partiji, što do sada nije bilo moguće. Pristalice opozicionih partija tvrde da je to put u diktaturu, dodaje Lalić, jer će to biti vladavina jednog čoveka i jedne partije, što u Turskoj nije viđeno već sto godina, otkako je Ataturk proglasio republiku.
Kako kaže, politički analitičari u Ankari su već izračunali da će, ukoliko se amandmani usvoje, Erdogan ostati na vlasti sve do 2029. godine. On će zapravo sada iskoristiti stari mandat koji već teče i završava se 2019. godine, a prema ustavnim amandmanima će imati pravo na još dva petogodišnja mandata. Dakle, ostaće na vlasti još skoro punih 15 godina.
Prema Lalićevim rečima, u slučaju da predlozi ustavnih amandmana koje je inicirao Erdogan i njegova vladajuća partija ne dobiju većinu na referendumu, to bi moglo označiti početak kraja vanserijske karijere Tajipa Erdogana koji je, bez obzira što se mnogi sa njim ne slažu i kritikuju njegove poteze, obeležio prvu deceniju ovog veka u Turskoj. Međutim, pitanje je šta bi Erdogan mogao da uradi ukoliko ne dobije većinu glasova?
„Već se u Turskoj govori da bi moglo da se desi da on raspiše vanredne parlamentarne izbore, jer prema sada važećem ustavu, u slučaju da ustavne promene podrži većina poslanika u parlamentu, oni mogu da budu tako usvojeni i bez referenduma. Tu dvotrećinsku većinu Erdogan sada nema u nacionalnoj skupštini“, objašnjava Lalić.
Referendumsku kampanju obeležio je sukob i oštra retorika turskog predsednika sa pojedinim evropskim zemljama koje su, poput Nemačke i Holandije, zabranile učešće turskih zvaničnika na mitinzima podrške referendumu na njihovoj teritoriji. Erdogan je zbog toga poručio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da se služi „nacističkim metodama“. Stručnjaci zato procenjuju da će ishod referenduma u velikoj meri uticati i na buduće odnose Ankare sa zemljama EU, a Vojislav Lalić kaže da, ako se može suditi prema poslednjim izjavama turskog predsednika Erdogana, on će sigurno preispitati svoje odnose sa Unijom.
„On je otvoreno najavio i održavanje drugog referenduma, takozvanog ’Trekzita‘, na kojem bi se građani Turske izjasnili da li su uopšte više za nastavljanje pregovora sa EU, jer kao što je poznato, Turska je 2005. godine počela pristupne pregovore koji nisu odmakli dalje od početka, tako da će sigurno biti nekih promena u stavovima Turske. On je takođe najavio da će preispitati i dogovor sa EU o rešavanju migrantskog pitanja zato što, kako tvrde u Ankari, Brisel ne ispunjava preuzete obaveze prema Turskoj, pre svega nije ukinuo vize za turske državljane, što je obećano kada je taj dogovor postignut u martu 2016. godine, a uz to Brisel nije uplatio veći deo sume od šest milijardi evra koje je obećao Ankari kako bi mogla da zaustavi talas izbeglica na svojoj teritoriji“, objašnjava Lalić.
Kako kaže, očigledno je da su u pitanju velike igre jer Turska od početka ucenjuje EU i u tim pogađanjima traži rešavanje i pitanja koja u suštini nemaju veze sa migrantskom krizom. Međutim, dodaje Lalić, pitanje je da li će Erdogan, ukoliko uspe da obezbedi većinu na ovom referendumu, ići do kraja, ali u svakom slučaju on će pokušati da preispita svoje odnose sa EU i da ubrza taj proces.
„On uostalom i otvoreno govori da EU nije jedina mogućnost za Tursku i pominje okretanje prema istoku, prema Šangajskoj organizaciji, mada posmatrači veruju da je to više jedan manevarski potez kako bi izvršio pritisak na Brisel“, ističe Lalić.
Glasanje na referendumu počelo je u inostranstvu gde živi oko četiri miliona Turaka, pre svega u Nemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji, od kojih tri miliona ima pravo glasa, a prema navodima istanbulskih medija, odziv glasača je veoma visok, navodi Lalić.
U ambasadi Republike Turske u Sarajevu proteklog vikenda glasali su turski državljani. Glasačko telo u BiH većinom čine studenti, ali i osobe koje tu žive, turski preduzetnici i diplomatsko osoblje, a pravo glasa imala su 2.444 turska državljana, prenosi agencija Fena. Van Turske, birači će moći da glasaju u 152 predstavništva u 57 zemalja. Kako saznajemo u ambasadi Republike Turske u Beogradu, u Srbiji glasanje nije moglo biti organizovano jer u našoj zemlji ima manje od 500 turskih državljana, što je donja granica za otvaranje biračkog mesta.
