Najava turskog predsednika otvorila je i pitanje da li posle referendum o prekidu pregovora sa Unijom sledi i izjašnjavanje građana o eventualnom izlasku Turske iz NATO saveza. Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da se Turska već nalazi izvan čvrstog jezgra koje je povezivalo članice NATO-a.
To se dogodilo onog trenutka kada je turski lovac F-16 ispalio raketu na ruski frontovski bombarder „suhoj 24“, kaže Radić.
„Iako je ruski pilot poginuo u toj akciji, mislim da je meta bio NATO, savezništvo sa Zapadom, koje je postalo nepotreban teret Erdoganu, ostvarivanju njegovih ambicija na Bliskom i Srednjem istoku. On se oseća moćnim, želi da gradi Tursku kao silu koja neće morati drugima da polaže račune. NATO je nastao u davna vremena posle Drugog svetskog rata i očigledno nema odgovor na situaciju u kojoj jedna članica osporava suštinu funkcionisanja tog bloka“, kaže Radić.
Profesor Jurij Počta, politikolog sa ruskog Univerziteta prijateljstva naroda podseća da je u okviru EU i ranije bilo govora o tome da Erdogan vodi avanturističku politiku, kao i da nije pouzdan partner zbog čega Turskoj nema mesta u EU, ali i u NATO-u.
„Druga je stvar što Erdogan svojim ponašanjem izaziva velike sumnje kod šefova država-članica NATO. Podsetimo da je tokom neuspešnog vojnog prevrata bila blokirana američka, odnosno NATO baza Indžirlik, pa je i snabdevanje strujom bilo obustavljeno, jer su se navodno na teritoriji te baze nalazile američke taktičke nuklearne bojeve glave. Čak je bilo i govora o tome da su poslate u Nemačku ili Holandiju. Potom Turci nisu puštali nemačke poslanike da obiđu tu bazu, pa nisu puštali ni novinare. Turska je, jednom rečju, kapriciozan i nepredvidiv partner“, kaže Počta.
On dodaje da Turska ipak zauzima važno mesto u strategiji NATO-a. Ovde se radi o Sredozemlju, o crnomorskom basenu, to je južno krilo NATO-a, mislim da će se bez obzira na sve Zapad ipak boriti da Turska ostane u NATO-u, dodaje sagovornik Sputnjika iz Moskve.
„Sa druge strane, postoje velike sumnje u Erdogana i želja da ga se otarase. Moguće je da je prošlogodišnji pokušaj prevrata bio uglavnom pozitivno ocenjen na Zapadu, jer im je Erdogan dojadio sa svojom nepredvidivom politikom. Turska će verovatno, bez obzira na sve, ostati članica NATO-a, a ko će biti na čelu Turske, ostaje da vidimo“, zaključuje Počta.
Sličnog mišljenja je i naš beogradski sagovornik Aleksandar Radić koji podseća da se današnje vreme u mnogome razlikuje od onoga kada je NATO osnovan. Turska je sada jedna sila potpuno drugačijeg formata, ima svoje ambicije koje želi da zaštiti, posebno pred Amerikom, kaže Radić.
„NATO je Turskoj postao teret. U tom pogledu Erdoganov režim je pokazao pragmatičan stav, kompromituje poziciju NATO-a preduzimajući samostalnu akciju protiv ruske vojske da bi onda postavio zahtev NATO-u da u slučaju problema aktivira član 5 Vašingtonskog sporazuma koji definiše kolektivnu odbranu. Mnogo vremena nakon incidenta sa ruskim avionom, u promenjenim odnosima između Ankare i Moskve, jasno je da Turska šalje poruku da će od NATO-a uzimati ono što joj treba i da će za sada verovatno ostati članica. Verovatno neće prenagliti sa istupanjem, ali NATO više neće moći da računa na Tursku kao na članicu na kojoj počiva južno krilo te organizacije“, kaže Radić.
Politikolog Jurij Počta toj tezi dodaje i činjenicu da će Turska ipak biti oprezna sa eventualnom odlukom o izlasku iz NATO-a. Ne treba zaboraviti da Rusija za Tursku ostaje ozbiljan geopolitički suparnik, bez obzira na razvoj događaja u poslednje vreme, kaže Počta za Sputnjik.
