Neokonzervativni američki „jastreb“ Džon Mekejn je, opet, na balkanskoj turneji. Ovaj senator kome je rusofobija drugo ime, diplomatska je zaprška u svim čorbama u kriznim, postkriznim ili pretkriznim geopolitičkim regionima. Već decenijama.
U poslednje vreme najviše se čulo njegovo ime oko zalaganja za ulazak Crne Gore u NATO, pre toga je imao svoje viđenje rešenja krize na istoku Ukrajine, na Bliskom istoku je svaki čas…
Ko je Džon Mekejn? U čije ime on govori? Koga predstavlja?
Kad ugosti ili bude ugošćen Mekejn, sa kime predstavnik neke države u stvari razgovara — sa senatorom, članom republikanske većine u Kongresu, eksponentom uticajnih lobističkih grupa ili pak razgovara sa Amerikom?
Nezvani gost na visokom nivou
Kad neko razgovara sa Džonom Mekejnom, sugeriše za Sputnjik istoričar Saša Adamović, on ustvari razgovara sa američkom dubokom državom.
„Iako je formalno senator — ali sa velikim uticajem i aktivnošću, koga je paleokonzervativni analitičar Patrik Bjukenen optužio da je kidnapovao američku spoljnu politiku — Mekejn je zapravo neka vrsta ministra spoljnih poslova američke duboke države koja se u ovom trenutku bori protiv novog američkog predsednika Donalda Trampa i pokušava da sabotira njegovu spoljnopolitičku agendu, koja je pre svega podrazumevala popravljanje odnosa sa Rusijom“, naglašava Adamović.
Poseta senatora Mekejna Balkanu, pojašnjava Adamović, može da se gleda i u svetlu neke vrste „spasavanja“ Balkana i balkanskih zemalja od ruskog uticaja, pogotovu znajući da američka duboka država na Balkan gleda kao na liniju vatre između SAD i Rusije.
Takođe, s obzirom da je predsednik Amerike Donald Tramp, Mekejnova poseta Balkanu u ovom momentu, prema Adamovićevom mišljenju, izaziva određenu nelagodu jer je on neka vrsta nezvanog gosta koga morate da primite, ali mu se u suštini ne radujete.
Siva eminencija duboke države
Pored pomenutog skorašnjeg zalaganja za prijem Crne Gore u NATO, optužbi da Vladimir Putin želi da obnovi rusku imperiju i mešanja u krizi u Ukrajini, Mekejn je čest gost na severu Sirije, gde su stacionirani ne samo američki vojnici nego i protivnici vlasti Bašara el Asada.
Linija Mejkonove politike, dodaje Adamović, ista je još od vremena kad je kao vatreni albanski lobista podržavao nezavisnost Kosova i agresiju NATO-a na Jugoslaviju 1999.
Čak i u periodima kad su na vlasti u Americi bile demokrate, ističe Adamović za Sputnjik, Mekejn je bio na vlasti jer je poslednjih 25 godina američkom spoljnom politikom dominirala intervencionistička nit koja je čudovišne razmere dobila u vreme kad su je preuzeli takozvani neokonzervativci.
Kad kaže duboka država, precizira Adamović, on pre svega misli na sve one koji politički, medijski, obaveštajno, bezbednosno… dominiraju američkom unutrašnjom, a pre svega spoljnom politikom u proteklih četvrt veka.
„Ta američka duboka država, koja je poražena na američkim izborima, možda je u ovom momentu u opoziciji. Međutim, videli smo da još ima snage i ne želi da dozvoli Trampu promenu spoljne politike, pa je ono što radi Džon Mekejn klasično sabotiranje i pokušaj da se američka spoljna politika zadrži na liniji kakvu je bila do sad“, podvlači Adamović.