Han je istovremeno poručio da ne postoji ograničenje brzine u pristupnom procesu, a da je cilj da Srbija i druge zemlje regiona postanu članice EU tokom naredne decenije.
On je, u intervjuu nemačkom „Handelsblatu“, na pitanje da li se Srbija, nakon što Vučić preuzme dužnost predsednika Republike, nalazi na putu ka državi „jednog čoveka“, podsetio da šef države ima samo reprezentativnu funkciju, kao i da Vučić kao premijer nije ostavio ni tračak sumnje da je Srbiji evropski put strateški cilj.
Na pitanje da li vidi opasnost da Srbija postane autoritarna, nacionalistička demokratija, Han je odgovorio da se u pristupnom procesu Srbije radi o preuzimanju i primeni demokratskih pravila.
Podsetio je da je u pristupnom procesu Srbije otvoreno do sada osam poglavlja, od kojih su dva već zatvorena.
„U središtu procesa su poglavlje 23 i 24, u kojima se radi o obezbeđivanju pravne države. Ovim poglavljima počinjeno pregovore i ta poglavlja će se zatvoriti na kraju procesa, a to važi za sve zemlje kandidate. Na taj način možemo da intenzivno i dugo pratimo i ocenjujemo njihov razvoj ka pravnoj državi“, objasnio je Han.
Istakao je da je, kao zaključak ranijeg širenja, odnosno prijema Rumunije i Bugarske, da je u središtu pažnje pristupnog procesa aktuelnih kandidata održivi razvoj pravnog sistema.
„Taj proces pravne države mora postati ireverzibilan“, podvukao je Han.
Takođe je istakao da u pristupnim pregovorima ne postoje ograničenja brzine.
„Svaka zemlja kandidat mora samostalno odlučiti kojom brzinom sprovodi pravni i ekonomski razvoj, ali i borbu protiv korupcije i za slobodu medija. Dobijamo podršku građana EU za novu članicu, samo ako ta zemlja nije prepoznata kao finansijsko opterećenje, već dobitak“, podvukao je on.
Ukazao je da su pregovori podstakli strane investicije u Srbiju.
Od početka pregovora postoji novi elan u stranim investicijama za Srbiju, ne samo iz Evrope, već čitavog sveta. To pokazuje atraktivnost EU i taj podstrek mora dosledno biti iskorišćen od Srba“, uveren je Han.
Prema njegovim rečima, jasan proevropski kurs Beograda je doveo do novog investicionog buma.
„Rezultat toga je privredni rast duplo veći od evropskog proseka. U Srbiji imamo strane investicije od oko dve milijarde evra godišnje. Od toga 80 odsto dolazi iz EU. Srpska privreda je značajno pokrenuta i time se smanjuje nezaposlenost“, rekao je on.
Han je istakao da bi Evropa trebalo da ima interes da sve zemlje Zapadnog Balkana pre ili kasnije postanu članice EU.
„Kao prvo, te zemlje su okružene članicama EU, kao drugo taj region je ekonomski i politički i dalje krhak. Postoje još uvek etničke tenzije. Pomirenje se odvija delimično samo na površini“, ukazao je on i dodao da region Zapadnog Balkana može trajno biti umiren samo kao deo nečeg većeg, a to je EU.
Unija bi, kako smatra, iz sopstvenog interesa trebalo da teži da te zemlje postanu članice, jer proširenje garantuje stabilnost u našem neposrednom susedstvu.
Upitan kada bi Srbija mogla postati članica EU, Han je kazao da je cilj Unije da Srbija i druge zemlje regiona budu primljene u članstvo u narednoj deceniji.
Nije želeo da detaljnije govori o rokovima, rekavši da to samo izaziva velika očekivanja u zemljama regiona, a da je za njega kao komesara važniji kvalitet od brzine pristupanja.
Izvor: Tanjug
