Ni to što su glavni akteri Specijalnog državnog tužioca Crne Gore Mirko Velimirović i Aleksandar Sinđelić dokazano kompromitovani, ni to što se ispostavilo da nikakvog oružja za pripremu državnog udara nije bilo, nije ponukalo crnogorski državni vrh da se tim povodom još oglasi.
Jedino je ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković podizanje optužnica za pokušaj navodnog državnog udara najavio za 15. april.
Podsetimo, afera „Državni udar“ u Crnoj Gori traje od 16. oktobra prošle godine. Za pokušaj navodnog državnog udara, koji je, prema rečima crnogorskog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, trebalo da destabilizuje Crnu Goru na dan održavanja parlamentarnih izbora, optuženi su državljani Srbije, Crne Gore i ruske obaveštajne strukture.
„Demokratski front“ je 6. aprila na vanrednoj pres-konferenciji u Podgorici obelodanio izjavu Mirka Velimirovića u kojoj on navodi da je zloupotrebljen od specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića.
Takođe, pre nekoliko dana ispostavilo se da je svedok-saradnik Saša Sinđelić, na čijem iskazu specijalni državni tužilac Milivoje Katnić gradi kompletnu priču o „državnom udaru“, osuđen u Hrvatskoj 2012. godine na 21 godinu robije.
Jedan od lidera opozicione crnogorske koalicije „Demokratski front“, Andrija Mandić, kada govori o onome što je ostalo od afere „Državni udar“ citira rečenicu iz kultnog filma „Maratonci trče počasni krug“ — ostali su samo dugmići.
„Kada se posloži ono što se dešavalo u nekoliko prethodnih dana, veoma se jednostavno izvodi zaključak da je sve to od samog početka bila jedna obmana i jedna nameštaljka crnogorskog režima i da su likovi na koje se oslonio specijalni državni tužilac Milivoje Katnić u suštini bili u funkciji crnogorskog režima i njega lično“, objašnjava Mandić.
Afera „Državni udar“ nešto je što je pratilo sva politička dešavanja u Crnoj Gori od izbora prošle godine do danas, kaže podgorički novinar Matija Nikolić, a za ta dešavanja se vezuje i najvažnija politička priča u Crnoj Gori — ulazak Crne Gore u NATO-u.
Kada je Velimirović izjavom overenom u sudu opovrgao sve što je rekao crnogorskom tužiocu, bilo je očekivano da će Katnić ili morati da opovrgne Velimirovićevu izjavu, ili da podnese ostavku ili, kako objašnjava Nikolić, da učini nešto što bi moralo da ukaže u kom će pravcu ići proces, bar kada se govori o pravnim reperkusijama.
Katnić to nije učinio, a nije učinio ni onda kada je obelodanjeno da je svedok-saradnik Saša Sinđelić u Hrvatskoj pravosnažno osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva. Međutim, nakon svega toga, prema Nikolićevim rečima, stiže politička poruka crnogorskog ministra odbrane Predraga Boškovića da će optužnice ipak biti podignute 15. aprila. Bošković ovakvu odluku objašnjava time što je, navodno, nepobitno dokazano da su u organizaciji državnog udara u Crnoj Gori učestvovali i pripadnici ruske vojne obaveštajne službe.
„Jasno je da se u ovom slučaju, sa pravnog terena, čitava stvar premešta na politički teren i nastavlja se i dalje eksploatacija ove afere u smislu pritiska na sve one koji bi vodili anti-NATO propagandu, anti-NATO priču u Crnoj Gori, koji bi se, moguće, zalagali i za referendum na kome bi građani trebalo da se izjasne da li bi trebalo da uđu u NATO ili ne“, kaže Nikolić.
Prva osoba koja bi povodom afere „Državni udar“ trebalo da bude procesuirana jeste specijalni državni tužilac Milivoje Katnić, kaže Mandić, koji dodaje da će političkih posledica, kada optužnica propadne, sigurno biti.
„Posle ovoga ništa nije isto. Do sada je donekle postojala neka predstava da tu ima nešto, pa eto, neki ljudi su govorili o strašnim stvarima. Ali kada se sve činjenice poslože, posebno kada se vidi ko su ta dvojica ljudi na kojima počiva čitav slučaj (Velimirović i Sinđelić), šta su oni radili; kada se uzme u obzir da za prevratničku i terorističku akciju državnog udara u Crnoj Gori ne da nije bilo oružja, nego nisu bile ni one famozne praćke, da ništa nije postojalo što bi ukazivalo na bilo kakvu vrstu nasilja, čitava stvar postaje komična, a oni koji su se zaleteli da sa takvim likovima i sa takvim dokazima nanesu moralnu, političku i svaku drugu štetu opoziciji i ’Demokratskom frontu‘, grdno su se prevarili“, zaključuje Mandić.
U nekim drugim državama i nekim drugim slučajevima, bilo bi logično da afera „Državni udar“ bude veliki udar na samo pravosuđe, gde bi nosioci najviših pravosudnih instanci morali da odgovaraju ili da barem objasne javnosti šta se desilo, kaže Nikolić.
„Međutim, u Crnoj Gori ipak ne verujem da može biti tako. Niti je ovde na taj način zaživela demokratija. Ovde za vlast postoji samo jedan jedini cilj, a to je da što pre, pošto-poto, Crna Gora uđe u NATO i čini se da će se za taj cilj koristiti sva sredstva, pa očigledno i sada već ovo što je svima vidljivo, a to je da je afera ’Državni udar’ iskonstruisana. Ko je to činio i kako, verovatno će se vrlo brzo i videti“, kaže Nikolić.
