Novi čelni čovek „Agrokora“ je Antonio Alvarez Treći, potvrdila je danas „Sberbanka“, najveći poverilac najvećeg, a posrnulog koncerna na prostoru bivše Jugoslavije, koji radi u četiri države.
Alvarez Treći, koji je ivršni direktor konsultantske kuće „Alvarez i Maršal“, biće na čelu tima za restrukturiranje, odnosno ključna osoba za sprovođenje programa stabilizacije „Agrokora“.
Razgovori s potencijalnim kandidatima za novoustanovljenu funkciju, predviđenu aranžmanom stendstil koji su sa „Agrokorom“ dogovorili poverioci, trajali su tokom cele prošle nedelje. Njujorškoj agenciji „Blumberg“ danas je iz vrha „Sberbanke“ i zvanično potvrđeno da je izabran Antonio Alvarez Treći.
Njegov otac Toni Alvarez je zajedno sa Brajanom Maršalom 1983. godine osnovao kompaniju, u kojoj je Alvarez naslednik zadužen za restrukturiranje u Evropi.
Tu konsultantsku kuću, ruska „Sberbanka“ kao najveći kreditor „Agrokora“, nedavno je angažovala za osmišljavanje izlazne strategije u posrnuloj najvećoj privatnoj firmi u Hrvatskoj, u vlasništvu Ivice Todorića.
„Alvarez i Maršal“ se prvenstveno bave restrukturiranjem posrnulih kompanija, a reputaciju su izgradili radeći na nekima od najvećih stečajeva u istoriji. Ogroman novac su zaradili na stečaju velike američke banke „Liman braders“, prve žrtve svetske finansijske krize započete 2008. godine.
Prema podacima objavljenim na sajtu kompanije, Alvarez mlađi već 25 godina radi u privatnim i javnim kompanijama širom Evrope — od Velike Britanije, preko Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Holandije, Luksemburga, Švajcarske, Finske, Estonije i Rumunije.
Rođen je na Filipinima 1966. i kao četvorogodišnjak se sa porodicom preselio u SAD, gde je po sticanju diplome na Univerzitetu Notr Dam, završio i master u oblasti biznisa i finansija na prstižnom Kornel univerzitetu koji sada pohađa i njegov sin.
U slobodno vreme Antonio Alvarez Treći se, uz to, bavi i dens muzikom. Piše je i sam izvodi pod umetničkim imenom A3. Kažu da je i tu uspešan. Na britanskim top-listama, u vrhu je imao pet singlova.
Hrvatski premijer Andrej Plenković kratko je prokomentarisao potez „Sberbanke“.
„To je izbor kompanije i banaka. Ta je kompanija dobro poznata u restrukturiranju, za to imaju velike reference, da nije tako, brojne kompanije ne bi tražile njihove savete“, rekao je Plenković.
A kako će izgledati kada „Agrokor“ bude morao da igra po Alvarezovoj svirci, zasad nema naznaka. Komentari na društvenim mrežama su, za razliku od Plenkovićevog, znatno izdašniji.
„Sada ide gašenje svega što ne donosi ekstra profit. Još niže plate nego za vreme Todorića. Konzum preuzimaju Austrijanci s ’Šparom‘. Biće još manje hrvatskih proizvoda u trgovinama. Ali glavno će biti masovna otpuštanja“. Novih 25.000 prvo na berzu rada, a nakon toga za Irsku i Nemačku. I to ne samo u Agrokoru nego i u svim preduzećima koja su na ovaj ili onaj način bila povezana s Agrokorom.
Pad BDP-a, jedan je od najslikovitijih komentara koji odražava i suštinu ostalih crnih prognoza po pitanju sudbine firme koja zapošljava 60.000 ljudi. Polovinu u Hrvatskoj, ostale u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Baveći se pitanjem kakva sudbina očekuje Ivicu Todorića, a kakva njegov „Agrokor“, „Slobodna Dalmacija“ navodi stav neimenovanog sagovornika sa dugim stažom u finansijama, koji smatra da „Agrokor“ neće propasti, ali da mu Todorić više neće biti vlasnik.
„Dve ruske banke, ’Sberbanka‘ i VTB kao najveći poverioci, ne smeju dopustiti da ’Agrokor‘ propadne, u suprotnom će se one naći u priličnim problemima“, prenosi list.
Jedna je solucija da oni svoja potraživanja ne moraju nužno da pretvore u vlasnički udeo, ali ih onda mogu prodati nekome drugome.
Druga je solucija za njih da polovinu potraživanja pretvore u kapital, deonice, a drugu bi servisirao „Agrokor“ vraćajući je u budućnosti iz svog poslovanja. Nikome, znači, ni bankama ni dobavljačima, ne odgovara stečaj jer s njim svi gube. Zato su delimični otpis dugova, njihov reprogram na 10-15 godina i uticaj koji će imati na poslovanje najbolje rešenje za sve poverioce, smatra stručnjak.
Bankari, kako navodi list, baš ne daju velike šanse vladinom zakonu „leks Agrokor“ koji Sabor ove nedelje treba da usvoji.
„Iskustvo nas uči da svaka prisilna uprava u našim prilikama znači rasprodaju imovine, proviziju. Svako može nešto što vredi 60 miliona ili milijardi da proda za 10. Na kraju bi opet država bila na gubitku jer bez ’Agrokora‘ nema više ni hrvatske prehrambene industrije“, prenosi „Slobodna Dalmacija“ mišljenje bankara.
