U članku „Rusija se nadvija nad borbom balkanskog diva za preživljavanje“ Blumberg ističe da se predsednik Rusije Vladimir Putin sa svojim saveznicima u regiji oseća osnažen nakon pobede Donalda Trampa u SAD, i da opstanak „Agrokora“, koji nosi 15 posto BDP-a Hrvatske zavisi od „Sberbanke“.
Zašto je „Agrokor“ tako važan balkanskim ekonomijama?
„Agrokor“ bi mogao biti prekrupan da bi propao. Sa 60.000 zaposlenih po Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, BiH i Mađarskoj, i godišnjom prodajom od 6,5 milijardi evra, mogao bi pokrenuti finansijsku nestabilnost ogromnih razmera. Hrvatska zato traži bilo koje finansijsko rešenje koje bi uključilo dobavljače koji stoje u redu na namirivanje milijardi evra dugova „Agrokor“a njima. Političke stranke uz to traže da se spase hiljade radnih mesta koncerna koji obuhvata više od 20 fabrika.
Koliko su loše „Agrokorove“ finansije?
Zarade su pale usled povećane konkurencije u maloprodaji i „Agrokor“ je svoje resurse razvukao preko svojih akvizicija koje je finansirao kreditima. U januaru nije uspeo da dobije još jedan kredit, dobavljači su se zabrinuli, a njegov najveći kreditor, „Sberbanka“, morala mu je izdati zajam kako bi se spasio i isplatio ih. Kako bi finansirao svoje akvizicije, „Agrokor“ je ušao u dugove i kako bi platio kamate koje dospevaju 2018. Reč je o zajmu kojim je pre tri godine kupio slovenačkog konkurenta.
A onda, cene i deonica i kredita pale su u poslednja dva meseca i „Mudi“ je snizio rejting „Agrokorovih“ vrednosnih papira koje je izdao.
Ko su finansijski veliki gubitnici?
Ako „Agrokor“ ne bi mogao da podmiri svoje obaveze, neizbežno je restrukturiranje njegovog duga od 3,5 milijardi evra. Među onima koji imaju njegov dug koji dospeva 2018. nalaze se i „Kanada penšon planinvestment bord te Ivesko ltd“. Oni su u najvećoj opasnosti od gubitka. Cene Agrokorovih vrednosnih papira na tržištima ukazuju da neće biti moći da naplati više od 20 odsto tog duga. Ivica Todorić bi pak morao odustati od barem dela od svog 95-postotnog udela u vlasništvu kompanije.
Kako je Rusija ušla u tu priču?
Više od trećine „Agrokorovog“ duga u rukama je dve najveće ruske banke, obe u državnom vlasništvu. Kada je ruski ambasador u Hrvatskoj Anvar Azimov sugerisao da njegova zemlja možda neće moći da pomogne u refinansiranju „Agrokorovih“ dugova ako koncern ne bude „kooperativan“, odjednom se nazrelo da problemi nisu samo finansijski. „Sberbanka“ zatražila je objašnjenje stavova Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Je li „Sberbanka“ voljna da pomogne?
Direktor banke Herman Gref kazao je da je banka u stalnom kontaktu s vlasnicima „Agrokora“ i da čini sve moguće kako bi kompanija opstala. Ruska saradnja bi mogla doći uz cenu po kojoj bi Todorić morao odustati od vlasništva nad koncernom u zamenu za spas.
Ima li drugih finansijskih opcija?
Hrvatska vlada čini se da odbacuje svako namirivanje dugova „Agrokora“, koji zato bez pristupa novcu sa svetskih tržišta jedino može još da proda svoje udele. Kompanija razmatra prodavanje svojih udela u nekim velikim poslovima, na primer u biznisu s punjenjem vode u flaše. Svaki takav potez značio bi poboljšanje likvidnosti, pomogao bi postizanju dogovora s kreditorima, ali bi potencijalni ponuđači mogli koristiti situaciju i nuditi manje nego što bi inače nudili. Hrvatska vlada je govorila o mogućnosti da pomogne eventualnom prodavanju cele kompanije, i to na sastanku s predstavnicima Industrijske i komercijalne banke Kine Ltd.
Izvor:Ekspres
