— Rezultati su onakvi kakve sam očekivao. Bio sam ubeđen da kandidat Srpske napredne stranke mora da pobedi u prvom krugu i da bi praktično drugi krug bio neuspeh, mada bi pobedio i u drugom krugu. Ali, takav je odnos snaga. Bideli ste i sami koliki su procenat glasova ostali osvojili. Odavno se nije desilo da kandidat vlasti nema skoro nikakvu konkurenciju. Uvek je, kao po pravilu, kao i u drugim državama, bilo drugog kruga u kojem je kandidat opozicije uvek mogao da se nada, da se uzda u podršku ostalih iz opozicije. To kod nas nije bilo baš često, ali nikada za predstavnika vladajuće strukture nije bilo ovako lako kao što je to bilo na ovim izborima.
Čime je, po Vašem mišljenju, premijer Vučić zaslužio da nema drugog kruga?
— Svako zasluži ono što mu se desi. Ja bih pre rekao da su ostali zaslužili tako malo glasova. Zato što su bili samouvereni, oslonjeni na istraživanja koja govore da novi principi kampanje bacaju u prošlost stare principe, da je dovoljno da staneš pred kamere svakog dana i po jednu poruku pošalješ, tvituješ ili komentarišeš nešto na Fejsbuku, da imaš svoju grupu prijatelja koji sede oko tebe i govore ti da sve bolje stojiš, a da je onaj drugi sve lošiji.
Zatim, svi političari koji su danas aktuelni u Srbiji, nekada su bili na vlasti pa se građani vrlo lako prisete njihovih rezultata i kako su živeli u njihovo vreme. Dakle, najozbiljniji kandidat opozicije imao je hipoteku njihovih 16 odsto glasova ili koliko je osvojio. Više nije ni mogao zato što stranka koja ga je kandidovala i podržala više nije mogla da osvoji, tako da on tu uopšte nije imao svoj lični rezultat. To je bio rezultat Demokratske stranke i još ponekog ko je mislio da neko ko nikad nije odlučivao o sudbini zemlje može da se predstavi kao čovek koji će da bude predsednik države, a u stvari, da ga kandiduje stranka koja je odlučivala o sudbini zemlje, pa su rezultati bili jako loši. I narod razume te varke. Tako da je Vučić izdržao kampanju kakve smo uvek radili. To su bili mitinzi, oslanjanje na veliki broj prisutnih, medijska promocija u kojoj je on neprikosnoven. Tako da sam ja rezultate znao i pre nego što su bili raspisani izbori.
Kako komentarišete fenomen Ljubiše Preletačevića Belog koji je zauzeo visoko treće mesto?
— Nadam se da je to bilo samo za ove izbore, i da građani Srbije koji su glasali za njega nisu odlučili da tako shvate izbore za one koji posle toga odlučuju o njihovoj sudbini. Jer, time što se igrate sa glasom datim čoveku koji i sam za sebe kaže da uopšte nije ozbiljan u tome, igrate se sa svojom sudbinom i sudbinom svoje dece. I o tome treba razmisliti. Ako nisi zadovoljan time kako je Vučić obavljao funkciju predsednika Vlade, precrtaj listić ili nemoj da izađeš na izbore. Ne možeš da glasaš za nekoga ko to zaista nije zaslužio. To je moj stav. Da li je Preletačević time ponizio mnoge političare? Da. Oni koji su organizovali Preletačevića, koji su odmah potrčali da sa njime prave intervjue da bi obrukali srpski narod, građane Srbije, u stvari su obrukali neke od političara koji sebe smatraju velikima, koji troše državni novac, vreme na televiziji, koji sede u Skupštini u klupama kao rode na gnezdu i samo grakću. Dakle, treba ga ozbiljno shvatiti, ali treba uputiti poruku građanima pošto ne verujem da on ima bilo kakvu poruku. Treba uputiti poruku građanima da je tih 10 odsto glasova nekome trebalo.
Izlaznost je ipak manja nego 2012. godine. Šta je uzrok tome?
— Ne znam, to je pitanje motivacije. Ja mislim da je Aleksandar Vučić motivisao SNS, a da su ostali, kao unapred otpisani, imali vrlo male šanse da izvedu birače. Tako da tu treba tražiti razloge za delimičnu ili nešto slabiju izlaznost. Jednostavno, od 2012. godine ovde nema „ljudske“ opozicije, nema kvalitetne opozicije, nema opozicije koja bi umela da preseče kao što smo mi to u SNS uradili, da krenu iznova i da im narod poveruje da će sad biti drugačije. Ja sam osnovao stranku, u prethodnoj sam imao predsednika. A ovi sada su svi predsednici. Ne mogu da kažu — ponekad sam morao nešto da uradim zato što je tako govorio predsednik. Meni je narod verovao da sam ponekad morao ponešto da govorim i što ne mislim, zato što je tako rekao predsednik stranke. I da kad budem predsednik nikoga neću naterati da govori ono što sâm neću da govorim. Kod ovih drugih je već sada jasno, oni su predsednici stranaka i po njima se pravi fizionomija stranke. I ta fizionomija koja postoji nije mogla da privuče veliki broj birača. Znači, vreme je da neki političari shvate da bi narod glasao drugačije da nisu oni na vrhu. Ja sam to jedanput dokazao u SRS.
Mislim da to može opet da se dokaže čak i u istoj stranci, a i u drugim strankama. Jednostavno, sada kada se okrenem iza sebe i sa 27 godina stranačkog rada i staža, mislim da je i mojoj deci i mojim unucima dosadilo da slušaju priče o stranci u kući, a kamoli građanima Srbije. Tako da mislim da je vreme da se u mnogim strankama pojave novi ljudi, nove ideje, da ukrste ideje. Ja to govorim sa stanovišta da demokratije nema bez smene vlasti. Inače, što se mene lično tiče, oni ne moraju nikada da ojačaju. Pobeđivaće SNS i njeni kandidati. Ali bih voleo da i ministri i svi ostali ponekad osete da im se neko primakao. Zato što najbolje možete iskoreniti korupciju i mito i nedemokratiju time što bi ministar bio siguran da može da se desi da na sledećim izborima dođe opozicija na vlast. I da može da dođe u posed svih dokumenta. E, kad toga nema i kada ljudi plivaju kako ih reka nosi, onda to izgleda kao što izgleda sada i ja se nadam da će SNS naći motiva da vodi Srbiju bez obzira što nema „ljudsku“ opoziciju.
Šta bi se desilo da ste ipak odlučili da se kandidujete?
— Pa bilo je nemoguće da odlučim da se kandidujem, tu su bile dve varijante. Ili da kandidat budem ja ili Aleksandar Vučić. Kada je stranka odlučila da je Aleksandar Vučić kandidat, ja sam odmah zaboravio na svoju ambiciju da budem predsednik još jedan mandat, pošto ne bih ličio na sebe kada bih izložio i građane Srbije, a posebno članove SNS, dilemi da se opredeljuju između dva čoveka iz SNS. I pošto to ne bi bilo dobro za Srbiju, a stranka je odlučila, onda je samo ostalo na meni da odlučim da li podržavam tog kandidata ili ne. I ja sam odlučio. Podržao ga, čestitao mu pobedu i… Idemo dalje.
Planirate li da se vratite u SNS jednoga dana?
— Pa ne znam. Iskreno, mislim da ne.
Šta će se sada dešavati? Da li ostajete u dnevnoj politici i koja će biti vaša pozicija ubuduće?
— Videćemo, ja se ne bih više bavio politikom, ali sam uspostavio tako dobre kontakte za Srbiju da bih mogao Srbiji da pomognem, rekao bih, nezapamćenim prijateljstvom koje imam sa bar nekoliko predsednika država sa kojima možemo mnogo posla da obavimo, i o tome ću da razgovaram i sa Vučićem i sa budućim premijerom. Za mene bi najlakše bilo da zastupam nekoga u Srbiji, ali ja to ne želim jer želim da zastupam Srbiju i dalje i da pomognem da završi sve svoje teške poslove za koje su joj potrebne i Kina i Rusija. I da onda stvarno potpuno miran odem, svestan toga da sam uradio sve što je bilo potrebno. Naročito posle ovog dočeka u Kini, osećao bih se kao neko ko je otišao pre nego što je izvršio svoje obaveze prema svojoj državi.
Da li će novi predsednik biti onako distanciran od izvršne vlasti kao što ste bili vi?
— Ne znam. To ostaje na novom predsedniku i na njegovom shvatanju ustavnih nadležnosti i ovlašćenja. Znate, predsednik koji je predsednik stranke ne može da se uzdrži da ne utiče na izvršnu vlast. Ja sam to znao i pre nego što sam postao predsednik, i zato sam podneo ostavku na funkciju predsednika stranke i od tada sam dva ili tri puta ušao u prostorije SNS. Oslabio sam svoju poziciju, ali sam znao da kada kažem da sam predsednik svih građana Srbije, da to treba i da dokažem. I želeo sam to da dokažem. Nisam želeo opoziciju prema svojoj funkciji, posebno ne da me neko mrzi. Nego, da ljudi kažu: voleo bih da je neko drugi bio izabran, ali koliko god da mi nije drago, i koliko god da slušam da ga napadaju, ja nemam šta da zamerim Tomislavu Nikoliću. A verujte, ako ja nemam šta da zamerim svom petogodišnjem radu, teško će naći, čak i onaj koji mi je potpuno nenaklonjen, argumentaciju, čvrst dokaz, nešto ozbiljno što može da mi natovari kao minus u petogodišnjem mandatu.
