Kako izgleda proces povratka Srba u metohijskoj opštini Istok u samo sedam dana? Idemo redom, hronološki.
27. mart
U selo Ljubožda, opština Istok, vratilo se 13 srpskih porodica posle 18 godina, iako im kuće nisu obnovljene do kraja. Dok se posao ne završi biće smešteni u jednoj srpskoj kući, bivšoj zgradi škole.
Marta Ristić, koja je u tom selu sahranila sina poginulog u ratu, izjavila je da je pokušala 2002. da obiđe grob deteta, ali su joj u Istoku rekli da selo ne postoji. Sa nekoliko ljudi je oklopnim vozilom došla do Ljubožde, ali im nisu dali da uđu na groblje.
Posle 15 godina ne može da uđe u svoju kuću jer tamo živi neko drugi.
„Pokušala sam, ali su me motkom oterali sa kućnog praga. Kažu: ’Nije to tvoje‘. ’Jeste‘, rekla sam im! Dve su kuće, jednu su srušili i u njoj drže stoku, druga je sada upropašćena skroz! Ali ostajem ovde“, rekla je Marta.
Srbi povratnici odlučni su da ostanu, ako treba i „na ledini“.
Povratnike je sačekao kosovski ministar za povratak Dalibor Jevtić.
1. april
U selu Ljubožda protestovala grupa Albanaca zbog povratka Srba u selo na dan kad je počela obnova objekata u kojem će „privremeno boraviti“ dok im ne budu „obnovljene i renovirane“ kuće. Protest protekao bez incidenata. Srbe povratnike čuvali vojnici Kfora i policajci.
2. april
Kosovski premijer Isa Mustafa pozvao ministra Jevtića da se povuče sa funkcije, ili će, „biti smenjen jer je protiv njega podignuta optužnica za zloupotrebu službenog položaja“. Mustafa se pozvao na „praksu uspostavljenu u Vladi“ da svaki ministar protiv koga se podigne optužnica ili sam ide ili biva smenjen.
Kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je sredinom marta optužnicu protiv Jevtića i dvojice njegovih saradnika zato što su vozilo Ministarstva dali na korišćenje radiju KiM iz Čaglavice.
3. april
Kosovsko Ministarstvo za zajednice i povratak saopštilo je da je u selu Dragoljevac u opštini Istok zapaljen građevinski materijal Srbima povratnicima.
Zapaljena su vrata i građevinski materijal na kući Ranka Miljkovića, a porodici Blagoja Zuvića je u danu kad je trebalo da počne izgradnja kuće, zapaljen građevinski materijal.
Kad se podvuče crta, izgleda da kad se retki Srbi odluče da se vrate, motkom ih oteraju sa kućnog praga, slede mirni protesti u kojima ih čuvaju vojska i policija, zatim pretnje smenom ministru za povratak, Srbinu, jer je pomogao lokalnom srpskom radiju ustupivši mu vozilo i, (da li) na kraju, paljevina građevinskog materijala povratnicima u obližnjem selu.
Što bi valjda trebalo da bude poruka Srbima u privremenom smeštaju, na dan kad počne obnova bivše škole, da se vrate odakle su i došli. A ako posle svega „preteknu“, mogu računati na spaljivanje kuća pre nego što počne njihova obnova.
Ne daj bože, možda sledeći korak bude spaljivanje kuća dok su ljudi u njima. Tokom pogroma od 17. marta 2004. albanski ekstremisti pokazali su kako to izgleda. O paljevini srpskih kuća i spomenika kulture da ne pričamo.
I tu ne pomažu priče o „evropskom putu“ Tačijevog i Mustafinog Kosova, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, građanskom društvu i ostale „politički korektne“ bajke na koje nasedaju „posrednici“ u briselskom procesu. Jer iza takvih priča ostaju leševi i paljevina.
Praksa je pokazala da za lidere Kosova, „Zmiju“ u skupom odelu sa ratno-zločinačkom prošlošću i mirnodopskim mu saborcima, proces povratka Srba ima dve faze. Prva podrazumeva marketinško slikanje sa retkim povratnicima zarad sticanja poena u Briselu. A druga paljevinu i teror nad istim tim povratnicima koji slede posle slikanja.
Ministar Jeftić u poslednjoj igranci, dođe mu tu kao kolateralna šteta. Ili, ne daj bože, kao razlog za buduće potpaljivanje lomače za retke povratnike u Metohiju.
