Ovdašnja nova vest da se druga najveća ruska banka povlači sa srpskog finansijskog tržišta, sudeći po oceni sagovornika Sputnjika, ne znači i da se Rusija povlači sa srpskog bankarskog tržišta. Najava prodaje srpskih filijala VTB u Moskvi je objavljena još pre nekoliko dana. Tada je potpredsednik „Vnještorgbanka“ (VTB) Jurij Solovjov saopštio da banka ima kupce za svoju srpsku „ćerku“, napominjući da su u igri dva potencijalna kupca.
Da za kupovinu „VTB banke a. d. Beograd“ ima zainteresovanih kupaca, potvrdila je Sputnjiku i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
„Ima i to veoma ozbiljnih potencijalnih kupaca, među kojima i iz Rusije“, navela je Tabakovićeva. Reč je o kupcima sa ozbiljnim ugledom i reputacijom u oblasti finansija i bankarstva, naglasila je guvernerka NBS, koja nije želela da precizira koje su banke po sredi. Kako je objasnila, dok neko od njih sam zvanično ne potvrdi da je zainteresovan, NBS neće izlaziti u javnost s imenima tih banaka.
Rusija, dakle, nema nameru da se povlači sa ovdašnjeg bankarskog tržišta. Prema rečima Solovjova, prodaja će, ako se dogovore, ići brzo. O razlozima prodaje on nije ništa rekao, a u „VTB banci Beograd“ Sputnjiku su kratko rekli da ne mogu ništa o tome da kažu, ističući da je za to nadležna centrala u Moskvi.
Da odlazak „VTB banke“ iz Srbije nije neočekivan, ukazuju i ranije izjave njenih čelnih ljudi. Predsednik druge najveće banke u Rusiji Andrej Kostin izjavio je polovinom prošle godine da VTB razmatra prodaju svoje podružnice u Srbiji. „Ne isključujemo mogućnost prodaje banke. Rukovodstvo zemlje želi da je zadržimo, ali pre ili kasnije ćemo je zatvoriti ukoliko banka pokaže negativne rezultate“, rekao je tada Kostin, koji se više od 15 godina nalazi na čelu banke i jedan je od najiskusnijih u svetu finansija.
„VTB grupa“, u kojoj država Rusija ima 61 odsto udela, posluje u oko 30 zemalja sveta, od Britanije do Kine. Na finansijsko tržište Srbije ušla je u maju 2013. godine preuzimanjem „Moskovske banke“ sa filijalama u Beogradu i Novom Sadu. Kako je tada bilo reči, njen dolazak bio je vezan za izgradnju gasovoda „Južni tok“ koji je potom obustavljen.
Ruski medij, koji je preneo reči Solovjova o prodaji srpske filijale, naveo je da „VTB Beograd“ radi sa srpskim i ruskim firmama, jednim brojem malih i srednjih preduzeća, pojedincima uključenim u prekogranični promet, ali i da kreditira srpske kompanije. Naveo je, takođe, da je Nadzorni savet VTB u decembru 2016. odlučio da poveća osnovni kapital srpske filijale za četiri miliona evra.
Najava prodaje filijala u Srbiji usledila je nakon što je nedavno najavljena i prodaja njenih banaka u Ukrajini i Francuskoj, očigledno kao deo poslovne politike „VTB grupe“.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović napominje da banke prate privredu zemlje iz koje dolaze. „Ruski ekonomski interes u Srbiji je veliki, tako da ovde već postoji ’Sberbanka‘. Verujem da će vlasnik VTB postati neka od ruskih banaka“, kaže za Sputnjik Musabegović.
On smatra da će banka koja dođe morati da se profiliše, jer ističe da VTB nije zauzela poziciju na srpskom bankarskom tržištu. Novi vlasnik će, verovatno, morati da promeni koncept cele banke, kaže Musabegović za Sputnjik.
U svakom slučaju, naglašava on, sve to neće imati nikakvih posledica po finansijski sistem Srbije.
