Odmah pošto su se poslanici Srpske liste vratili u skupštinske klupe kosovskog parlamenta, njihove albanske kolege krenule su u akciju. Prva u nizu je usvajanje deklaracije koja definiše predstavljanje Kosova na međunarodnim planu bez zvezdice, čije je značenje da je ova teritorija još deo Srbije, i da je njeno učešće statusno neutralno.
Srpski poslanici, naravno, nisu glasali za to, mada sama deklaracija nema pravnu vrednost van kosovskog političkog miljea. I Tačijevo uporno mahanje nacrtom zakona o vojsci Kosova je posustalo. Ispostavilo se da je taj posao bilo jalov, jer je na kraju i sam Tači „legô na rudu“ zapadnih mentora i „priznao“ da će Vojska moći da se oformi samo kroz ustavne reforme, a ne skupštinske akte, kako je planirao.
Dakle, ako se ovo sabere i tome doda naprasna odluka Prištine da imovinu Srbije prepiše na svoje ime, i to baš nekako u trenutku kad je praktično počeo da radi Specijalni sud za zločine OVK, pitanje je zašto se Priština bavi nečim za šta unapred zna da neće proći.
Sagovornik Sputnjika Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka ovu „pojavu“ na političkom nebu Prištine tumači kao političku pozadinu, podlogu za moguće vanredne političke izbore na Kosovu.
„Lako može da se desi da vanredni izbori budu održani u maju, ali ono što je sigurno je da će lokalni izbori, koji su redovni, biti održani ove godine u novembru. Kako god, ovo je godina izbora na Kosovu“, kaže Surlić.
On podseća da su u Prištini u koaliciji dve vrlo jake albanske stranke, Tačijeva PDK i stranka Ise Mustafe LDK, koje se međusobno takmiče koja će imati jaču nacionalnu retoriku kako bi pridobila glasove za svoju stranku.
„Cilj je u stvari da ta koalicija, koja je sada na vlasti, prestane da postoji. Razlog je da neka buduća vlada koja bi bila formirana ima slabijeg, to jest manjeg partnera, kako bi jedna od ove dve stranke koja bi pobedila na izborima bila komotno dominantna“, objašnjava Surlić.
Naš sagovornik se slaže da je i početak Suda za zločine OVK dodatni povod jer se on veoma negativno kotira u narodu.
„Ovim potezima takođe žele da ublaže i to nezadovoljstvo javnog mnjenja pokazujući jasne poruke ’državnosti‘ Kosova, gde spada sve, pa i cela priča o zvezdicama, vojsci i preuzimanju imovine. Jasno je da sve to služi za skupljanje političkih poena“, objašnjava naš sagovornik.
S druge strane, kaže on, svi ovi razlozi za rezultat imaju sve zategnutije odnose ne samo na relaciji Beograd—Priština već i između srpskih i albanskih predstavnika na Kosovu.
„Srbi se jesu vratili u parlament, ali ne postoji jasna i direktna saradnja sa albanskim partnerima, što se odražava na status Srba na Kosovu i Metohiji“, ističe Surlić.
Naš sagovornik kaže da je vrlo jasno da je Brisel nezadovoljan potezima Prištine, posebno zbog uskraćivanja prava Srbima kad je reč o izborima u Srbiji.
„To je jasna poruka da Brisel nema više balansirajuću poruku da obe strane treba da se okrenu dijalogu, već je to bila direktna poruka Prištini da ne podržava takvo ponašanje“, ističe naš sagovornik.
On veruje da međunarodna zajednica čeka da prođu izbori u Srbiji i da će se posle izbora na Kosovu „strasti sleći“, posle čega će biti moguće nastaviti pregovore u Briselu.
