Pošto se oslobodio jarma sankcija, Iran ne želi više da kupuje samo oružje, mašine i hranu, već je spreman i da privuče ruske kompanije na svoja naftna nalazišta, obećavajući im ugovore vredne desetine miliona dolara.
U prisustvu dvojice predsednika potpisana su dva okvirna ugovora — sa „Rosgeologijom“ i „Gaspromom“, mada se Iranci nisu u potpunosti odlučili ko će biti njihov partner u svim zajedničkim ulaganjima. Moguće je da će neke od ugovora na kraju dobiti Kinezi ili Francuzi, koji su takođe zagrejani za iransku naftu.
Prošlog meseca Iran je otkrio nove rezerve nafte od 15 milijardi barela, od kojih su 2 milijarde barela dostupnih rezervi. Osim toga, pronađeno je 1,87 triliona kubnih metara novih rezervi gasa od kojih su 1,04 kubika takođe dostupnih rezervi.
„Imajući u vidu te cifre, računajući i rezerve, Iran postaje najveća zemalja u svetu po zalihama nafte i gasa“, istakao je tada Ali Kardor, generalni direktor Nacionalne iranske naftne kompanije (NIOC).
Samim tim, iranska nalazišta postaju „ukusan zalogaj“ za strane investitore, uključujući i ruske.
Rusija je zainteresovana za više od 50 naftnih i gasnih projekata u Iranu.
„Ruske naftne i gasne kompanije, kao što su ’Gasprom‘ i ’Lukoil‘ mogu da ulažu u istraživanje i razvoj tih gigantskih polja, kao što je ’Južni Pars‘, a takođe i u još 50 postojećih projekata. A to su i naftne oblasti u Persijskom i Omanskom zalivu i u provincijama Ilam i Huzestan. Osim toga, postoje i polja u Kaspijskom moru“, kaže za Sputnjik Omid Šokri Kalehsar, nezavisni iranski analitičar za energetiku.
Osim investicija u Šangule i Čemše Hoša, „Gaspromnjeft“ je spreman da istraži i druga nalazišta u Iranu.
„Naftno nalazište Šangule Iran deli zajedno sa Irakom. Međutim, zbog činjenice da Teheran nije prikupio neophodan investicioni budžet i da nema opremu za njegovo istraživanje, do sada nisu započeti radovi. Ovo nalazište za punu komercijalnu eksploataciju zahteva ulaganja u iznosu od oko dve milijarde dolara. Kompanija „Gaspromnjeft“ je već objavila da je spremna da investira u taj projekat. Napomenuo bih da za istraživanje i razvoj ovog nalazišta Iran ima svoj plan, koji će se realizovati u tri faze. U prvoj fazi je cilj da se dostigne nivo od 15 hiljada barela dnevno, a u drugoj — 50 hiljada. Na kraju, treća faza podrazumeva zajednički razvoj tog nalazišta sa stranim partnerima“, kaže Kalehsar.
Analitičar ističe da iransko Ministarstvo nafte namerava da u najkraćem mogućem roku pokrene razvoj novih naftnih i gasnih nalazišta, koje Iran deli sa drugim susednim zemljama.
„Najveće od njih i uopšte u svetu je nalazište ’Južni Pars‘, koje Iran deli s Katarom. Takođe, Iran ima još 25-26 nalazišta koje deli sa drugim zemljama. Prioritet je, naravno, razvoj tih nalazišta. Za vreme sankcija susedne zemlje nisu mogle da izvuku bilo kakvu korist, jer Iran nije imao mogućnost da nabavi savremenu opremu i da privuče investicije. Zato Teheran posle ukidanja svih sankcija planira da nadomesti propušteno i da privlačenjem investicija započne razvoj tih nalazišta“, kaže Kalehsar.
Putin i Rohani su dogovorili da i Rusija i Iran nastave saradnju u cilju stabilizacije energetskog tržišta i obezbeđivanja održivog ekonomskog rasta. Ovde je reč o sporazumu Rusija—OPEK i o ograničenju proizvodnje nafte radi postizanja većih cena „crnog zlata“.
Podsećanja radi, članice OPEK-a su se dogovorile da od 1. januara 2017. smanje proizvodnju za 1,2 miliona barela dnevno, a 11 zemalja van OPEK-a je smanjilo svoju proizvodnju za ukupno 558 hiljada barela dnevno. Rusija se pridržava ranije preuzetih obaveza smanjenja proizvodnje nafte na 300 hiljada barela. Sporazum važi u prvoj polovini 2017. godine, sa mogućnošću produženja.
Iran je takođe učesnik tog sporazuma na posebnim uslovima — dobio je pravo da poveća dnevnu proizvodnju nafte na nivo od 3,975 miliona barela, koliko je proizvodio pre sankcija, s tim da u prvom polugođu ove godine ne proizvodi više od 3,797 miliona barela.
Inače, iranski predsednik je bio jedanaesti strani gost koji se ovog meseca u Moskvi sastao sa Vladimirom Putinom. Verovatno je i za Hasana Rohanija ovo poslednja važna poseta pre reizbora zakazanog za maj. Susret dva lidera protekao je u prijateljskoj atmosferi, a ocenjuje se kao produktivan.
Sa smanjenjem uticaja SAD na Bliskom istoku, Iran i Rusija udružuju snage i da bi ojačali svoje pozicije u tom regionu. Oni proširuju političke, ekonomske i diplomatske odnose, a jačaju i zajedničke operacije u Siriji koje se tiču borbe protiv terorizma.
Tokom posete iranskog predsednika, strane su potpisale 16 ugovora, a jedna od glavnih tema razgovora bile su i perspektive saradnje država u energetskoj sferi.
Teheran uz to, kupuje ruske mašine, opremu i transportna sredstva — autobuse, kamione, avione, ali i drugu robu — proizvode namenske industrije, oružje i municiju i razne gotove proizvode. Pri čemu, deo robe Iranci ne plaćaju živim novcem, već „crnim zlatom“. U okviru nove etape programa „nafta u zamenu za robu“ Rusija može godišnje da dobije oko 5 miliona tona iranske nafte.
Iran je možda i jedina zemlja koja sa Rusijom ima trgovinsku razmenu koja ne pada, već raste — u poslednjih godinu dana porasla je za čak 70 odsto.
Ovaj nagli skok ima i logično objašnjenje — dugo je zbog ekonomskih sankcija izvoz ruske robe u Iran bio zabranjen, ali ukidanjem sankcija isporuke su naglo porasle — sa jedne milijarde dolara u 2015. godini na 1,8 milijardi u 2016.
