U intervjuu za portal „Juropijan Vestern Balkans“, Gotemelerova ističe da NATO veruje u princip da sve države i nacije imaju pravo da izaberu svoje bezbednosne okvire i saradnju, tako da je, navodi, na srpskom narodu i rukovodstvu da odluče na koji način žele da grade svoje odnose.
Gotemelerova navodi da je IPAP, kao okvir saradnje Srbije sa NATO-om, veoma dobar instrument i da veruje da će se ta saradnja dodatno razvijati.
„Ali, ponovo naglašavam, to ne onemogućava Srbiji da razvija odnose i sa drugim bezbednosnim partnerima“, ističe Gotemeler.
Podsetivši da se uvek govori o tome da postoji neka vrsta takmičenja između NATO-a i Rusije u Srbiji, Gotemelerova ističe da Severnoatlantska alijansa to ne vidi na taj način.
„Iz naše perspektive, važno je što je Srbija prišla NATO-u i upitala za saradnju i pomoć u izgradnji određenih institucija u oblasti odbrane. Imamo veoma dobar plan saradnje sa Srbijom, i ako oni odluče da sarađuju i sa Rusijom — to je na njima“, podvukla je Gotemelerova.
Ona navodi i da nije neophodno da se sve zemlje Zapadnog Balkana pridruže NATO-u kako bi napredovale, ali da je veoma važno da svi rade na izgradnji institucija i kapaciteta da se bore protiv unutrašnjih izazova.
Upravo unutrašnje probleme, korupciju i teškoće u izgradnji institucija Gotemelerova i vidi kao najveće izazove sa kojima se region suočava.
Govoreći o uticaju Rusije i ruske meke moći, ne samo na Zapadnom Balkanu već i u Evropi, te o strategiji NATO-a da se takvoj politici na neki način suprotstavi, Gotemelerova kaže da se NATO neće boriti protiv propagande propagandom, već da će iznositi informacije i činjenice, kako bi građani sami mogli da presude.
Kaže da je brine to što propaganda ponekad podiže tenzije i stvara razlike i pukotine u društvu.
Komentarišući pismo vlada Albanije i Hrvatske generalnom sekretaru NATO u kojem izražavaju bojazan zbog situacije na Kosovu, Gotemelerova kaže da je situacija na Balkanu trusna u ovom momentu i da je zato važno da NATO obrati pažnju na dešavanja u regionu i na tom pitanju sarađuje sa EU.
Ona podseća da su i Jens Stoltenberg i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini poručili da vlade u regionu ponovo moraju da obrate pažnju na izborni proces i svoje ustave.
„Ovo je težak trenutak“, podvukla je ona i istakla da NATO treba da bude prisutan u regionu i da nastavi svoje misije, ne samo na Kosovu.
Upitana da li Tursku vidi kao partnera NATO-a na Zapadnom Balkanu, uprkos turbulencijama u odnosima EU i te zemlje, Gotemelerova odgovara da je Turska veoma cenjen partner na kojeg se Alijansa može osloniti.
„Jasno je da Turska ima svoje unutrašnje probleme sa kojima mora da se izbori, ali kad je reč o NATO-u, moram da naglasim da je Turska ne samo cenjen već i dugogodišnji saveznik“, ističe Gotemelerova.
Odgovarajući na pitanje zašto je Crna Gora toliko važna za NATO, uprkos tome što ima malu armiju od 2.000 vojnika, Gotemelerova kaže da su integracije te zemlje pre svega važan znak i signal da je politika otvorenih vrata NATO-a „živa i zdrava“.
Kaže i da bi punopravno članstvo Crne Gore u NATO-u imalo pozitivan uticaj na ceo region, mir i stabilnost, te dodaje da članice Alijanse postaju izvoznici sigurnosti, budući da su spremne da učestvuju i u suočavanju sa izazovima sa kojima se NATO suočava.
Upitana koliko je NATO bitan za stabilnost na Zapadnom Balkanu, posebno u BiH i na Kosovu, Gotemelerova ističe primer Bosne, gde je, kaže, rad NATO-a na izgradnji institucija veoma važan.
Prenosi reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je nedavno boravio u poseti BiH, o uticaju NATO na izgradnju multietničkih bezbednosnih snaga u toj zemlji.
„Pre 20 godina postojale su tri borbene snage u tom regionu, koje su se borile jedna protiv druge, a sada, uz pomoć napora NATO-a, izgradnji odbrambenih kapaciteta i institucija u oblasti odbrane, postoji nacionalna vojska koja je multietnička, a pod uticajem vladavine prava“, ističe Gotemelerova.
To navodi kao dobar primer onoga što NATO radi u regionu, uključujući tu i Kosovo i kosovske bezbednosne službe.
Izvor: Tanjug
