„Ja sam, možda, jedan od ljudi u Srbiji, jedan od oficira ili generala koji je najduže bio u ratu sa NATO-om. Upućen sam na obaveštajni zadatak u Brisel odlukom Vrhovnog saveta odbrane, početkom 1995. godine, nakon procene na najvišem državnom nivou da doglednom periodu predstoje, kad se steknu uslovi ili kad oni budu isprovocirani, borbena dejstva, odnosno, agresija biti preneta na teritoriju Srbije. Moj zadatak je bio da napravim obaveštajnu mrežu u strukturama NATO-a, EU, Partnerstva za mir i drugih institucija u Briselu koje se bave geopolitikom. Ja sam taj zadatak izvršio“, kaže u knjizi general.
On u nastavku navodi da je do kraja 1998, do početka planirane agresije, obaveštajna mreža, koju sam stvorio postala brojna.
„Brojala je više desetina ljudi najvišeg diplomatskog ranga u NATO-u i drugim briselskim diplomatskim misijama. Francuski general, šef njihove vojne delegacije u NATO-u, žestoko se protivio izradi planova za agresiju i odbijao angažovanje Francuske u tom zločinačkom poduhvatu. Prvog oktobra sam pozvao majora Binela u jedan restoran sa ciljem da dobijem izvorni plan agresije, i rekao sam mu sledeće: ’Znam datum agresije, znam objekte, ciljeve, znam faze, znam snage itd‘. Pogledao me je i pitao: ’Šta ne znaš‘? Ja mu kažem da znam sve. ’Pa šta ti treba?‘. Binel je svoje odradio. Iako je bila bezmalo ponoć, morao sam da izađem iz kuće. Poneo sam dve kese. Jedna kesa je bila sa stvarnim đubretom, a druga je bila sa nekim pomešanim papirom, u kojem su bili planovi NATO-a“ navodi general u knjizi "Srbija i NATO".
Izvor: Alo
