Poslanici Srpske liste su odlučili da se vrate u kosovski parlament kako bi iskoristili sve mogućnosti za sprečavanje formiranja kosovske vojske i da bi Prištini uskratili izgovore za neformiranje ZSO.
Ovako je ukratko odluku liste Srpska predstavio šef poslaničke grupe Slavko Simić, odmah pošto je vest da se Srbi vraćaju u kosovske institucije obelodanio srpski premijer Aleksandar Vučić u intervjuu za bečki „Standard“.
Simić je izjavio da su se na taj korak odlučili jer su uzeli u obzir interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i složenu političko-bezbednosnu situaciju.
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, kaže da je ovo dobra vest, jer je zamrzavanje funkcija Srpske liste posle donošenja Zakona o Trepči izgubilo smisao i svrsishodnost.
„Skupština je mesto gde se odluke donose tako da treba da budu tu, jer politički proces zamrzavanja više nema kapacitet, to jest nije delotvoran. Ova odluka je još važnija i pozitivnija jer dolazi uporedo sa signalima iz Evropske unije, i iz država pojedinačno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Dakle, smatram da je potez Srpske liste dobar. Momenat je dobar. EU ima čime da stavi do znanja Kosovu da bi bilo pozitivno da pokaže veću kooperativnost kada su u pitanju srpski interesi i interesi srpskoga naroda“, ubeđen je Filipović.
Ministri i poslanici iz redova Srba u kosovskim institucijama potvrdili su prethodno da vode razgovore o odmrzavanju svog učešća. A kako su ranije najavili, uslov za povratak je usvajanje dekreta o formiranju ZSO. U isto vreme, Srpska lista je istakla da je povratak u skupštinske klupe i jedan od načina da se spreči formiranje vojske Kosova. S druge strane, kosovski mediji pišu da se lista Srpska vraća u parlament kako bi omogućila formiranje vojske Kosova.
Filipović kaže da poslanici Srpske liste mogu da spreče formiranje vojske Kosova kroz institucije Skupštine, kao i da ubrzaju proces oko formiranja ZSO.
„I jedan i drugi argument stoje. Mogu i da pomognu formiranje zajednice ZSO i da spreče donošenje zakona o vojsci Kosova. Međutim, moja procena je da se u ovom momentu, posle izjava koje dolaze iz EU, i još bitnije iz NATO-a, uopšte neće ići na formiranje vojske Kosova, a još manje da povratak srpskih poslanika ima veze sa tim“, kaže naš sagovornik.
Srpska je rad u kosovskim institucijama zamrzla zbog Zakona o Trepči. Povratak Srba u institucije Kosova može imati veze i sa činjenicom da je Vlada u Prištini postigla sporazum sa Kosovskom agencijom za privatizaciju (PAK), koji predviđa da proces prebacivanja nadležnosti nad rudarsko-metalurškim kombinatom „Trepča“ neće početi još izvesno vreme. Inače, „Trepča“, kao celina se nalazi pod upravom Agencije, iako je prošlo šest meseci otkako je usvojen zakon kojim je kosovska vlada postala najveći akcionar tri ključne jedinice tog preduzeća. Osim Trepče, na odluku Srba je posredno moglo da utiče i na ublažavanje stavova predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je posle sastanka sa američkim ambasadorom Gregom Delavijem promenio retoriku u vezi sa osnivanjem Oružanih snaga Kosova.