Predsednik Evropske komisije upozorio je Trampovu administraciju na negativne posledice pružanja podrške „bregzitu“ i daljem raspadu Evropske unije.
Prošle nedelje, Junker je za nemački list „Bild am zontag“ izjavio da je Trampova pohvala „bregzita“ i podsticaj drugim zemljama da slede taj primer „bez presedana“ i znak „nečega poput otuđenja“ između SAD i EU.
Junker je ponovio svoj stav za „Fajnenšel tamjs“ u petak, dodajući da bi SAD trebalo da budu posebno oprezne kad omalovažavaju EU zbog posledica koje bi njen raspad mogao da ima na Zapadni Balkan.
Junker je izjavio da je potpredsedniku SAD Majku Pensu rekao da bi podrška raspadu EU mogla da dovede do sukoba u istočnoj Evropi. On smatra da težnja za članstvo EU ima pozitivan uticaj na Zapadni Balkan.
„Rekao sam mu: ’Ne pozivajte druge da odu, jer ako se EU raspadne, imaćete još jedan rat na Zapadnom Balkanu‘. Jedina mogućnost je da ovaj izmučeni deo Evrope ima evropsku perspektivu. Ukoliko ih ostavimo same — Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Makedonija, Albanija, sve ove zemlje će ponovo ratovati“, istakao je Junker.
Komentarišući izjavu, dr Endrju Blik, predavač politike i savremene istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu, izjavio je za Radio Sputnjik da raspad EU verovatno ne bi odmah doveo do rata u Evropi.
Međutim, mnoge članice EU su bile u ratu jedne sa drugom u jednom trenutku pre ulaska u Uniju. Sa ove tačke gledišta, može se izvući zaključak da je evropska integracija sprečila rat u Evropi.
„Ako pogledate period onoga što danas nazivamo EU, otkad postoji proces evropskih integracija, postojao je jedinstveni period kada nije dolazilo do ove vrste rata između država-članica, pre svega između Francuske i Nemačke“, rekao je Blik.
„Dakle, moglo bi se teorijski pretpostaviti da je integracija, povezivanje ovih različitih zemalja, bila korisna za stabilnost i mir u regionu i da bi, kada bi se to oduzelo, ponovo mogla prouzrokovati nestabilnost i doprineti okruženju u kojem je rat moguć.
„Svakako, Zapadni Balkan je oblast u kojoj postoji tendencija ka sukobu, on je bio izvor nekih vrlo ozbiljnih sukoba, na kraju, izazvao je Prvi svetski rat i može se očekivati da bi u budućnosti mogle nastati tenzije“, smatra Blik.
Evroskepticizam Trampove administracije označava „prilično veliki pomak“ u odnosu na dosadašnju politiku EU koja je ohrabrivala integracije u nadi da će se stvoriti jači evropski saveznik.
„Ne znamo koliko će se retorika predsednika Trampa pokazati u stvarnosti, a takođe je teško utvrditi koliko su dobro promišljene njegove ideje. Stoga ćemo morati da sačekamo i vidimo“, naglasio je Blik.
Junkerove najave pokazuju stav Brisela da se blok suočava sa raznim pretnjama koje podstiču šanse za raspad. Ovo uključuje odluku Velike Britanije da napusti EU, neviđeni evroskepticizam Trampove administracije, kao i potencijalni sukob na Zapadnom Balkanu.
„Mislim da bi on (Junker) želeo da pokrene pitanje da su zapravo ovde ulozi prilično visoki i, sa tačke gledišta EU, da je važno da se preostalih 27 (države-članice) koliko god je moguće ujedine i uprkos različitim pretnjama“, rekao je Blik.
