Ponude se mogu naći i na internetu, a znaju se i cenovnici usluga. Doduše, cene variraju u zavisnosti od regiona. Moskovske neveste su najskuplje.
Moskovljanke naplaćuju od 50 do 130 hiljada rubalja (od oko 800 do 2.100 evra), mada ima onih koje traže i duplo više. Muškarci iz glavnog grada su spremni da se statusa neženje odreknu i za 60 hiljada rubalja (oko 950 evra).
U unutrašnjosti cene su znatno niže, pa se do bračnog partnera može doći i za 10.000 rubalja (oko 160 evra). Doduše, cenovnik zavisi i od mnogih drugih faktora, kao što je recimo mogućnost neveste da prijavi prebivalište „supruga“ u svom stanu, kao i to na koji period se brak sklapa i u koje svrhe — da li za dobijanje privremenog ili stalnog boravka u Rusiji, ili čak pasoša.
Privremeni boravak tzv. RVP se dobija na tri godine i nema mogućnost produžetka. Ukoliko migrant želi da ostane u Rusiji, on nakon toga može da aplicira za „vid na žiteljstvo“ (VNŽ) tj. stalni boravak koji se daje na pet godina, uz mogućnost produžetka, a nakon toga može se predati i zahtev za rusko državljanstvo.
Bilo da aplicira za RVP ili VNŽ, migrant mora da prođe lekarske preglede i priloži potvrdu da nije narkoman, da nema sidu ili neku infektivnu bolest. Mora da ima potvrdu da nije osuđivan i da priloži niz drugih dokumenata i prođe određene specijalne komisije.
Sociolozi kažu da su fiktivni brakovi postali trend, a statistike pokazuju da je svaki peti brak u Rusiji sklopljen iz ovih pobuda. Od 13.500 migranata, koji su u Moskvi predali papire za privremeni boravak čak 8.500 njih je to učinilo na osnovu sklopljenog braka sa ruskim državljaninom. U celoj zemlji ta brojka iznosi — 35.000, a 2009. ih je bilo svega 686.
Unosan posao
Sociolozi konstatuju da je sklapanje fiktivnog braka za mnoge u Rusiji postao unosan posao, a ima čak i slučajeva da ruski građani, posle razvoda sa migrantom, sklope i novi „komercijalni brak“.
Advokati, međutim, upozoravaju ruske građane da pri razvodu mogu ostati i bez dela imovine, ukoliko pre toga nisu napravili predbračni ugovor.
Iako se ovaj trend u Rusiji doživljava kao veliki problem, zasad takvi parovi u većini slučajeva prolaze nekažnjeno.
„Zakon predviđa kaznu. Ili, drugačije rečeno, zakon kaže da su takvi brakovi nezakoniti. I tužilaštvo se u takvim slučajevima oslanja na te odredbe zakona, pa se na kraju takvi brakovi raskidaju. Međutim, to se dešava veoma retko. Možemo na prste izbrojati brakove koji su raskinuti iz tog razloga, bilo ih je možda nekoliko desetina u celoj zemlji. To je jako malo, ako se zna da je u zemlji sklopljeno na desetine hiljada fiktivnih brakova. Stoga možemo zaključiti da se ta odredba zakona kod nas ne primenjuje“, kaže za Sputnjik Dmitrij Svetlovski iz moskovske advokatske kancelarije „Tehnika prava“.
Glavni problem je, smatra advokat, što ruska migraciona policija ne proverava da li ti parovi zaista žive zajedno ili ne, kao što je to praksa na Zapadu.
„Uz dobar rad organa državne kontrole, fiktivni brak ne bi bilo teško dokazati. Recimo, u zemljama Severne Amerike, gde je mnogim imigrantima san da dobiju državljanstvo te zemlje, službe imigracione kontrole obavljaju razgovore sa parovima. Međutim, to nije običan intervju, oni im postavljaju unakrsna pitanja, posmatraju ih, gledaju njihove zajedničke fotografije, ispituju njihove prijatelje, rođake i poznanike, proveravaju koliko se dobro poznaju, kontrolišu da li imaju zajedničke račune u banci i sl. Postavljaju im najrazličitija pitanja i ’love‘ greške… Ali, za sve to je potreban dobro obučen državni aparat“, navodi Svetlovski.
I po 10 godina čekaju ruski pasoš
Advokat Svetlovski, međutim, smatra da bi se u Rusiji, ipak, prvo trebalo pozabaviti „korenom problema“. Kako objašnjava, država je pooštrila pravila za dobijanje državljanstva, pa je danas veoma teško dobiti ruski pasoš. Mnogi na to gube godine, čak i više od 10, a čitava procedura ne završava se uvek uspešno, navodi sagovornik Sputnjika i dodaje:
„Državni organi su zabrinuti zbog toga što migranti prilično lako preskaču ili zaobilaze barijere koje su im oni postavili. Jer, brak sa ruskim državljaninom je u stvari najkraći i najbrži put za dobijanje ruskog državljanstva. S druge strane, državu zabrinjava i to što u fiktivne brakove sa ruskim građanima najčešće ulaze migranti iz Centralne Azije, a mnogi od njih imaju sumnjivu, kriminalnu prošlost ili su čak povezani sa terorizmom“.
Uprkos tome, advokat smatra da bi država trebalo da „omekša“ zakone prema imigrantima, jer među njima ima i mnogo poštenih radnika, „koji čiste ulice, zidaju kuće…“
Svetlovski napominje da nema informaciju o tome kakve će mere preduzimati država i na koji način će se boriti protiv „crnog tržišta fiktivnih brakova“, ali predviđa da će se brakovi zbog papira i dalje aktivno sklapati.
