Ako stojite na ekvatoru, Zemlja se ispod vas okreće se brzinom od 1.670 kilometara na sat.
To okretanje uzrok je morskih struja, a isto važi i za vetrove, koji u tropskom pojasu duvaju s istoka. S druge strane, u južnijim i severnijim pojasevima, glavne struje vetrova dolaze sa zapada.
Kako bi izgledao svet kada bi Zemlja odjednom počela da se okreće u suprotnom smeru?
Pod uslovom da taj prelaz ne izazove poremećaj Zemljine ravnoteže, ravnoteže tektonskih ploča i ravnotežu svih ostalih planeta, Sunce bi za početak izlazilo na zapadu, a zalazilo na istoku.
Zbog izmenjenih morskih struja i vetrova, Sahara bi postala vlažna, isto kao i kalifornijska pustinja, danas jedno od najsuvljih i po život najnegostoljubivijih mesta na svetu.
Močvare na Floridi bi se isušile, cikloni i anticikloni kretali bi se u suprotnom smeru, a Evropa bi mogla da zaboravi na Golfsku struju i odjednom bi imala sibirski ledene zime i suva, vrela i vrlo neprijatna leta.
Izvor: Ekspres
Ako bi se rotacija Zemlje kojim slučajem zaustavila, jedan deo planete bio bi stalno osunčan i sve topliji. Druga strana Zemlje ostala bi u večnoj tami, pa bi se dobar deo prirodnog okruženja zamrznuo, što bi za posledicu imalo izumiranje skoro svih oblika života.
Plimske sile Sunca ne deluju samo na mora, već i Zemljinu koru, pa i na mantl. Ovo dejstvo gravitacione sile uzrokuje trenje zbog kojeg se naša planeta danas okreće oko svoje ose sporije nego u prošlosti. Današnji dan duži je za 1.7 milisekundi nego što je bio pre jedan vek.
U zlatno doba dinosaurusa dan je trajao oko sat vremena kraće nego danas, pre 620 miliona godina trajao je 22 sata, ali je zato godina pre 350 miliona godina trajala 385 dana.
Vrlo je nezahvalno tvrditi koliko dan trajao u daljoj u prošlosti jer plimne sile nisu jedini faktor koji utiče na to. Prema nekim teorijama, u trenutku nastajanja Zemlje — pre oko 4,5 milijardi godina, dan na Zemlji je trajao samo 2.5 sata, dok je 100.000 godina kasnije, kad je već nastao i Mesec, njegova dužina iznosila već oko 6.5 sati.
Prema današnjim naučnim spoznajama, trebalo bi da prođe oko 1.900 milijardi godina da Sunce svojim gravitacionim dejstvom potpuno zaustavi Zemlju.
Ali to se najverovatnije neće dogoditi jer bi Sunce za nekoliko milijardi godina trebalo da se pretvori u umiruću zvezdu koja bi prvo progutala svoje unutrašnje planete, a zatim se naglo smanjila do veličine belog patuljka.
