U članku lista navodi se da takvo oružje je prepuno opasnosti, na primer, moći će da se koristiti za prevoz patogena raznih bolesti. I na kraju može da padne u ruke terorista.
Kako je objasnio u intervjuu za „Atlantiko“ francuski ekonomista Mišel Vol, minijaturni dronovi, čije stvaranje je već moguće na sadašnjem nivou razvoja tehnologije, mogu da se prvenstveno koriste za izvođenje obaveštajnih operacija.
Istovremeno, ekspert je naglasio da će programeri takvih „robota-insekata“, ili kako ih naziva sam Vol, „bioničkih stršljenova“, morati da reše niz tehničkih problema, jer će za dostizanje prihvatljivih pokazatelja u pogledu trajanja i dužine leta, kao i za snimanje, skladištenje i prenos slika biti potreban pouzdan izvor energije.
Zbog male veličine ovih mašina, na njih neće moći da se ugradi oružje, tako da će za njihovu upotrebu direktno u borbi biti potrebno da se stvori potpuno novo naoružanje koje će raditi na još uvek nepoznatim principima, istakao je Vol.
Naravno, minijaturne mašine mogu da se kao biološko oružje, to jest kao sredstvo isporuke patogena različitih bolesti, međutim ovakva upotreba biće prilično ograničena međunarodnim pravom i može se okrenuti protiv vlasnika aparata, upozorio je on.
Prema mišljenju ekonomiste, zabrinutost koju su izrazili neki futurolozi da bi takvo oružje moglo da dospe u ruke terorista, delimično je opravdana, ali sličan rizik postoji uopšte za sve vrste oružja.
Istovremeno, podseća Vol, nijedna teroristička grupa još uvek nije uspela da se domogne uzoraka prenosivog nuklearnog punjenja, iako oni postoje pedesetak godina. Prema mišljenju analitičara, to je zbog činjenice da između stvaranja oružja i njegove pojave na crnom tržištu uvek prolazi veoma dug vremenski period i, samim tim, teroristima još dugo neće biti suđeno da koriste „bioničke stršljenove“.
Francuski politikolog Siril Bret rekao je za „Atlantiko“ da Rusija i Kina ulažu u razvoj nano-tehnologije u okviru programa modernizacije svojih oružanih snaga koji su pokrenuti početkom ove decenije. U Rusiji je ovakav program pokrenut 2009. godine posle „rata u Gruziji“ u kojem su se manifestovale „zastarele karakteristike ruske vojske“, istakao je Bret i, zahvaljujući tome što je budžet za odbranu povećan do četiri odsto BDP-a, Moskva je uspela da usmeri velike investicije u tehnološki sektor.
Bret je naglasio da je Rusija tradicionalno bila izvor inovacija u avijaciji i izradi raketa, dok je sektor nano-tehnologije bio neka vrsta „tehnološke ledine“, gde se zemlja nije pokazala. Upravo zato je Moskva i odlučila da se fokusira na ovu oblast „po uzorku na ono što je već postigla na planu informacionih tehnologija“, istakao je on.
Sa svoje strane, Kina sada završava pravu „revoluciju“ u odbrani: država je uspela da pređe sa „preterano velike, neopremljene vojske, uglavnom fokusirane na održavanje unutrašnjeg reda“, na ozbiljnu oružanu snagu koja je sposobna da zaštiti najvažnije ekonomske interese Pekinga u inostranstvu, smatra Bret.
Kao i Rusija, i Kina je uspela da postigne veliki uspeh u oblasti sajber-ratovanja, stvarajući posebne „internet trupe“ i sada se Peking nada da će uhvatiti korak sa SAD i njihovim saveznikom Japanom u nano-tehnologijama, objasnio je ovaj ekspert.
U principu, i Rusija i Kina ulažu u nano-tehnologije kako bi se pripremile za „sledeću fazu konfrontacije sa Sjedinjenim Američkim Državama“, uveren je Bret.
