Koji su to problemi koji najviše opterećuju stvarnost Unije danas? Da li su migranti ili pitanje bezbednosti ili nešto treće?
— Glavni, principijelni problem je svakako pitanje daljih integracija. Kako će se one odvijati, ubrzano ili pak ne tako brzo? Imam utisak da u okvirima ujedinjene Evrope sada razmišljaju o ubrzavanju procesa integracija. Trebalo bi napraviti i razliku između širenja i integracija. Ponovo govorim da je važan kvalitet i dubina tih procesa integracija i povezivanja članica EU, jer na međunarodnoj sceni ima mnogo jakih igrača i pojedinačno zemlje EU ne bi uspele da se izbore sa njima naravnoj nozi. Pa ipak, pomeranje unapred je neizbežno i tu već nema mesta razgovorima da li će deo država ići prvom i drugom, a deo država članica trećom klasom. Važno je na vreme ući u voz koji napušta peron, a ne razmišljati da li je bolje sačekati sledeći voz! Ne shvatam u potpunosti politiku sadašnje poljske vlade, koja u principu hoće da podseti da mi stojimo na železničkoj stanici i čekamo. Da, možemo se tešiti izgovorom da je bolje ikada nego nikada! Ali, takav stav, nažalost, ne odgovara baš sadašnjem trenutku.
Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio da je uveren da uprkos krizi i Bregzitu, nijedna druga država neće napustiti EU. Junker je dodao u romantičnom i optimističnom duhu, da će se one države koje budu ostale u EU ponovo „zaljubiti jedne u druge i ojačati uniju“. Kako tumačite njegove reči?
— Možda je imao u vidu da je unija kao brak sa interesom, a mi sad imamo posla sa drugim naletom ljubavi? Što se tiče Bregzita, Britanci su uvek bili prilično čudni članovi EU i nikada nisu goreli od želje da ostanu unutar unije. Britanci oduvek sebe doživljavaju kao sasvim zasebno kraljevstvo i oni su navikli na izolacionizam. Izlaz Britanije se može posmatrati i kao da je EU pao veliki teret sa srca. Da, u Britaniji na primer živi mnogo Poljaka pred kojima je sad pitanje: šta i kuda dalje? Za njih je na primer Bregzit sad prava noćna mora. Lično mislim da je to bilo neizbežno.
Kako gledate na uzajamni odnos EU i Rusije? Da li će i dalje ostati status-kvo u pogledu sankcija i embarga?
— To je sve najpre u vezi sa ukrajinskim konfliktom koji se i sam nalazi u nekakvom statusu- kvo i nejasno je kako se izvući iz te, takve situacije. Ne mislim da je Krim ukrajinska teritorija, to je po mom mišljenju već rešena stvar. Ali, ostaje vrlo neprijatna situacija u Donbasu i Lugansku, svima je zbog toga teško- i EU i Rusiji. Ruska Federacija je važan igrač na međunarodnoj areni. Trebalo bi ići napred, ne bi trebalo ostavljati RF negde na marginama, jer je to u krajnjoj liniji nemoguće! Trebalo bi sastaviti delove u jednu celinu, ali tako da oni posle sklapanja budu u radnom pogonu.
Za EU je važan pragmatizam, a zapadni lideri ga imaju više nego poljski. Sa druge strane, Poljaci su sa Rusima vekovima već u vrlo emotivnim odnosima, a nije tajna da su u okviru jedne porodice svađe neizostavne i često vrlo napete. U porodici slovenskih naroda uvek su se vodile debate ko će biti glavni, ko će rukovoditi- zapadni ili istočni Sloveni? To je večiti problem.
— Mislim da će sve biti u redu i da će već sledeće godine sankcije biti ukinute. Ali, ovaj problem se sada nekako našao „ni tamo ni ovamo“ i svi trpe zbog toga. Ovaj status kvo predugo traje, a pragmatizam inspiriše na saradnju, a ne na svađu. Vidimo da se procesi promena odvijaju jako brzo i ne bi trebalo trošiti vreme na svađe.