CEAS u saopštenju tvrdi da se u javnosti barata netačnim podacima, da procene koje iznose srpski i ruski zvaničnici o broju žrtava koji se kreće između 1.200 i 3.000 osoba nisu merodavni, i smatra da je podatak Fonda za humanitarno pravo o 758 stradalih u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. jedini koji je utvrđen demografski verifikovanom metodom i proverom više izvora.
CEAS traži od predstavnika institucija Srbija da otvore javnu debatu o uzrocima, povodu, kontekstu i posledicama NATO bombardovanja, kao i o oružanom sukobu na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.
Ta nevladina organizacija takođe traži da predsednički kandidati daju svoj doprinos javnoj raspravi o tim temama, smatrajući da „samo javna debata, utemeljena na činjenicama, a ne na manipulisanju brojem poginulih i ubijenih, uzrokovanog pogrešnim shvatanjem patriotizma, može da doprinese da srpsko društvo počne izgradnju odgovornog odnosa prema zločinima počinjenim na Kosovu i svim posledicama koje su iz toga proizašle“.
CEAS je ponovo zatražio i otvaranje pitanja krivične odgovornosti visoko pozicioniranih pripadnika vojske i policije Srbije zbog zločina počinjenih na Kosovu, apostrofirajući sadašnjeg načelnika generalštaba Ljubišu Dikovića.
U saopštenju CEAS se poziva na navode epidemiologa Zorana Radovanovića u studiji „Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta“, u kojoj on navodi da je radioaktivnost uranijuma minimalna.