Osnivanje Nacionalnog parka „Drina“ bilo je, ako ne jedina, ono jedna od retkih ideja koje su pre šest godina dobile jednoglasnu podršku svih u Skupštini opštine Srebrenica. Zašto je to sada, u trenutku kada je realizacija ideje na vidiku, postao kamen spoticanja?
Dok u SNSD-u, iz čijih je redova novi načelnik srebreničke opštine Mladen Grujičić, smatraju da je cela stvar ispolitizovana od strane bivšeg načelnika Ćamila Durakovića, on pak kaže da je teritorija budućeg Nacionalnog parka „politički mapirana“ od strane vlasti u RS.
Samo u jednom su složni. I Duraković i šef srebreničkog odbora SNSD-a Radomir Pavlović za Sputnjik kažu da je te 2011. godine Skupština opštine jednoglasno usvojila akcioni plan za zaštitu biodiverziteta, konstatujući da ima potencijale za osnivanje Nacionalnog parka.
Političke prozivke pokrenula je nedavna javna rasprava o nacrtu zakona.
„Šest godina se ćutalo, ništa se nije dešavalo o tom pitanju da bi tek kada je SNSD došao na vlast Vlada RS sačinila nacrt zakona, tako što je u odnosu na akcioni plan, usvojen 2011, redefinisala teritoriju koju će zahvatati Nacionalni park, kaže Duraković. Ključna promena je što ona umesto cele planine Sušice zahvata njenu polovinu, a taj deo površine nadomešten je teritorijom bošnjačkih sela koja nije trebalo da budu u Nacionalnom parku“, navodi on.
Zašto je 90 odsto te površine privatna svojina Bošnjaka, pita on i konstatuje da će uvođenjem restrikcija zbog zaštite prirode tradicionalnim poljoprivrednicima biti onemogućeno da kao do sada koriste imanja, kao i da grade po sopstvenom nahođenju.
Pavlović, koji je bio predsednik Skupštine opštine Srebrenica kada je ona 2011. donela odluku, nasuprot tome kaže da je bilo niz rasprava, da su u ceo posao bila uključena određena ministarstva i zavodi koji su na terenu radili punih pet godina na izučavanju dobra u zaštićenoj zoni budućeg Nacionalnog parka.
Na toj poslednjoj raspravi bilo je niz primedbi grupe koju je predvodio Ćamil Duraković, koji, po Pavlovićevim rečima, nije imao pritužbe dok je bio načelnik opštine Srebrenica.
„Sada pokušava da napravi političku destabilizaciju preko pitanja koje uopšte ne treba da bude sporno. Valjda je u interesu da opština Srebrenica ima Nacionalni park koji će joj omogućiti razvoj“, konstatuje Pavlović.
On kaže da je upravo razgovarao sa grupom Bošnjaka koji su izrazili bojazan zbog formiranja Nacionalnog parka.
„Mi ćemo videti pre donošenja tog zakona da se, ako ima nešto sporno, deluje amandmanima da bi bila zaštićena grupa građana koja je pisala peticiju jer smatraju da će biti ugroženi u zaštićenom pojasu Nacionalnog parka“, rekao je Pavlović. Oni, kako je precizirao, žele da budu sigurni da će im biti garantovana njihova imovina nad poljoprivrednim zemljištem, kao i omogućeno da rade na svojoj zemlji a da ne moraju za svaku sitnicu da traže dozvolu.
On je precizirao da će se zaštićena zona pre svega odnositi na uži deo kompleksa nacionalnog parka i ona treba da predvidi uvođenje reda u problem seče šume i gradnje. „Pošto to nekome ne odgovara, to je podignuto na politički nivo, prozivanjem čak i Emira Kusturice koji nikada nije došao u Srebrenicu niti s tim ima ikakve veze. Žele političku manipulaciju“, smatra Pavlović.
Duraković pak pita zašto se odustalo od toga da ono što bi trebalo da bude broj jedan, a to je biodiverzitet, ono što se nalazi na celoj planini Sušica, njena flora i fauna, bude deo Nacionalnog parka.
Ignorisan je, kaže, dopis koji je zbog toga prošle godine uputio resornom ministarstvu. Nikoga nije zanimalo mišljenje lokalnog stanovništva, žitelja tih sela.
Pavlović na to kaže: „Postoje određeni stručni ljudi koji će dati stručno mišljenje o tome. Svako prirodno dobro treba da bude zaštićeno bez obzira čija je to imovina. Tako je bilo i prilikom proglašenja arheološkog kompleksa Skelani kada su napravljene zone zaštite prvog, drugog i trećeg reda. Tako je i u ovom pitanju“.
Duraković optužuje da nigde na svetu nema Nacionalnog parka na čijoj teritoriji živi ili je živelo 12.000 ljudi, a da više od 2.500 porušenih kuća proteranih Bošnjaka neko želi da proglasi netaknutom prirodom.
„To je doslovce brisanje postojanja ljudi na tim prostorima koje neko hoće da proglasi zaštićenom zonom, netaknutom prirodom, gde morate ulaziti sa dozvolom“, navodi on.
Na to Pavlović s čuđenjem konstatuje: „O kakvih 12.000 je reč kada je na celoj teritoriji opštine Srebrenica oko 5.000 stanovnika, a Nacionalni park bi obuhvatao najviše 15 odsto teritorije te opštine“.
Na novinarsku konstataciju da njegovi sunarodnici Hamdija Fejzić, koji je predsednik Skupštine opštine i Ilijaz Begić, koji je na čelu opštinskog ekološkog inspektorata, u svemu ne vide ništa sporno, Duraković odgovara da Fejzić kao lokalni funkcioner uživa sve blagodati vlasti.
„On nema nameru da iz ljubavi prema koalicionim partnerima iz SNSD-a, odnosno aktuelnom načelniku, narušava to zbog nečega što se zove Nacionalni park“, odgovara Duraković. Begić ga je, kaže, iznenadio.
Vlada neće ugroziti ničim opstanak Bošnjaka na tom prostoru, niti smanjiti prava koja su imali, ali će se uvesti red po pitanju seče šume, lova i ribolova, gde je bilo haotično stanje. To je suština Nacionalnog parka „Drina“, koji treba da obuhvati jedan prostor biosfere, parka prirode od čega interes treba da ima više opština. A to smeta Ćamilu Durakoviću, odgovara Pavlović.
A aktuelni načelnik Srebrenice Mladen Grujičić, smatra da Duraković, još ne može da se pomiri sa izbornim porazom i na sve načine nastoji da bude prisutan u javnosti, predstavljajući se kao dušebrižnik Srebrenice i navodni zaštitnik Bošnjaka, kojima to nije potrebno jer ih niko ne ugrožava i ne uskraćuje im bilo kakva prava.
Osim jedinstvenog kanjona Drine i njenih pritoka, biodiverzitet na području srebreničke opštine čini i više od 40 endemičnih biljnih vrsta, gde se nalazi šest staništa Pančićeve omorike, kao i divokoze, mrki medved, suri orao, ali i ostaci rimske arhitekture i srednjevekovna utvrđenja.
Kako je ranije izjavio Begić, osnivanjem Nacionalnog parka „Drina“ biće otklonjena dosadašnja nelogičnost da je samo kanjon i područje na desnoj obali te reke bilo zaštićeno u okviru Nacionalnog parka „Tara“ u Srbiji. Jer, kako kaže, nigde u svetu nije registrovan slučaj da je kanjon neke reke zaštićen sa jedne strane, a da to nije učinjeno i sa njene druge obale.
Ali Drina nije obična reka. I najnoviji slučaj Srebrenica zvani „Nacionalni park“ to najbolje potvrđuje. Dokle?
