„Na osnovu prošlogodišnjih rezultata, Rusija je samouvereno zadržala drugo mesto u svetu po obimu izvoza vojne opreme, koji je prošle godine premašio 15 milijardi dolara, rekao je Putin na sednici ruske Komisije za vojnu i tehničku saradnju sa stranim partnerima.
Vrednost izvoza ruskog oružja je u 2015. godini bila je 14,5 milijardi dolara, dodao je on.
Ruski predsednik je rekao da je Rusija prošle godine zaključila nove ugovore na isporuku oružja u inostranstvo u vrednosti od 9,5 milijardi dolara, a da ukupan portfolio porudžbina ostaje na nivou od oko 50 milijardi dolara.
Putin je istakao da za ruskim vojnim proizvodima postoji stalna potražnja, a da se rusko oružje i vojna tehnika izvoze u 52 zemlje sveta.
Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (Sipri) objavio je u izveštaju za prošlu godinu da su SAD i Rusija zajedno izvezli više od polovine ukupno uvezenog oružja. Pored njih, u petorku najvećih izvoznika spadaju i Kina, Francuska i Nemačka.
Najveći američki klijenti su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska, dok je Rusija najviše oružja prodala Indiji, Vijetnamu i Kini.
Najveći uvoznik oružja u svetu je Indija, s 13 odsto učešća u globalnom uvozu, a najveći deo naoružanja Indijci su kupili upravo od Rusa.
U izveštaju je konstatovano da je transfer oružja na globalnom nivou u proteklih pet godina dostigao najviši nivo od kraja Hladnog rata.
Analitičari ističu da rast tenzija u svetu i sve veći broj oružanih sukoba doprinose rastu potražnje oružja i vojne tehnike.
Region Bliskog istoka je gotovo udvostručio uvoz oružja. Analitičari objašnjavaju da su zemlje Bliskog istoka uprkos niskoj ceni nafte nastavile da naručuju više oružja 2016, smatrajući to ključnim sredstvom za rešavanje sukoba i regionalnih tenzija.
Rat u Siriji je pomogao Moskvi da ojača status velikog proizvođača i izvoznika oružja. Rusko oružje i vojna tehnika na tom ratištu potvrdili su svoju pouzdanost i visoku efikasnost, čak i u teškim pustinjskim uslovima.
Međutim, statistike pokazuju da najviše ruskog oružja odlazi u Aziju, ali za Rusiju strateški važna ostaju i tržišta Bliskog istoka, Severne Afrike i Latinske Amerike. Zanimljivo je, međutim, i da je Turska, inače članica NATO-a, pokazala interesovanje za ruske raketne sisteme S-400, a pregovori oko te isporuke su ušli u završnu fazu.
Najtraženije rusko oružje i tehnika su sistemi PVO, borbeni avioni i helikopteri, a takođe i oklopna vozila, vojni brodovi i visokoprecizno oružje.
„Imam utisak da je trenutno veoma velika tražnja za ruskim sistemima PVO, od S-400 do prenosnih protivvazdušnih sistema kao što su ’verba‘ i ’igla‘. Do sada su se dobro prodavale i podmornice ’Projekta 636‘. Na primer, u poslednjih nekoliko godina za njih su posebno zainteresovani Alžir i Vijetnam. Lovci SU-30 se takođe dobro prodaju, uprkos tome što su veliki i skupi. Ali u poslednje tri godine ’bestseleri‘ su sistemi PVO i imam utisak da za njima vlada potpuna pomama“, kaže za Sputnjik Konstantin Makijenko, zamenik direktora Centra za analizu strategije i tehnologije.
Osobenost izvoza, ističe analitičar, u poslednjih godinu-dve je povećanje nekomercijalnih isporuka, koje nije motivisano samo ekonomskim, već i vojno-političkim razlozima.
„Pre svega mislim na Siriju, kojoj je Rusija isporučila bombardere Su-24 M2 i tenkove T-90. Druga povlašćena kategorija, koja rusko oružje i vojnu tehniku dobija po povoljnijoj ceni su zemlje ODKB-a, pre svih Belorusija, Kazahstan i Jermenija. U Belorusiju se isporučuje PVO, transportno-desantni helikopteri, oklopni transporteri, avioni za obuku. Kazahstan je prošle godine dobio dva lovca SU-30 SM, a godinu ranije čak četiri. Jermenija ima najbolje isporuke, a to je sistem ’Iskander‘, prva izvozna isporuka tog sistema. Međutim, trebalo bi reći i da izvoz oružja nije samo komercijalna delatnost, on je usmeren i na postizanje vojnopolitičkih ciljeva. U SAD, recimo, takav tip isporuka preovlađuje u odnosu na komercijalni. Ovaj uspeh koji sada postiže ruska odbrambena industrija pokazatelj je zrelosti ruskog izvoza, s obzirom na to da smo devedesetih izvozili samo iz komercijalnih razloga, da bi zaradili novac. Sada, pošto Rusija sve više proizvodi i za unutrašnje, sopstveno tržište, aktivnost odbrambene industrije postaje sve zdravija i bolje izbalansirana.“
Analitičar takođe ističe da sankcije Rusiji nisu ozbiljnije naštetile izvozu ruskog oružja.
„Sankcije su izazvale teškoće kada je reč o transferu novca 2014. godine i možda delimično 2015, ali su sada svi ti problemi rešeni. Jedino su ostali nerešeni još neki problemi vezani za uvoz delova iz inostranstva, koje se koristi za rusko oružje i tehniku. Ali važno je reći da sve ono što ide u izvoz nije na udaru sankcija. S druge strane, Rusija radi na zameni tih komponenti iz uvoza i to tako što pokušava da ih sama proizvede. Na primer, motore za neke ruske brodove i helikoptere proizvodila su ukrajinska preduzeća i oni su držali monopol. Moskva je i pre 2014. imala ideju da pokrene svoju proizvodnju motora za helikoptere, a nakon te godine tj. posle pogoršanja odnosa sa Ukrajinom, Rusija se ponovo aktivirila po tom pitanju. Što se tiče motora za brodove u doglednoj budućnosti će u ruskom gradu Ribinsku biti završena fabrika za njihovu proizvodnju“, kaže Makijenko.
Ono što Rusiju čini važnim akterom na svetskom tržištu vojne tehnike je i odluka Moskve da oružje prodaje po povoljnim finansijskim uslovima i da daje brojne olakšice domaćim proizvođačima.
Analitičari navode da Moskva daje kupcima i povoljne kreditne aranžmane i druge finansijske pogodnosti što Moskvu stavlja u prednost u odnosu na druge izvoznike.
„Rusija razvija takav način poslovanja kako bi stimulisala izvoz. Ali za razliku od sovjetskog doba, kada zemlje često nisu vraćale kredite na koje su kupovale sovjetsko naoružanje, sada kreditiranje ne znači olakšice, to je samo još jedan način na koji Rusija prodaje svoje naoružanje i zarađuje na tome i to tako što dobija kamate. Na taj način Rusija, recimo, posluje sa Bangladešom i Indonezijom. Međutim, naš izvoz podrazumeva rigorozne i kompleksne mere usaglašavanja u kojima učestvuje veliki broj institucija. Rusija je odgovorna zemlja i ima stroge kriterijume prodaje, zato taj proces ponekad traje dugo“, zaključio je Makijenko.
