Da bi se razumelo zašto je Rusija postala ovakva kakva je sada, potrebno je vratiti se na suštinu problema, shvatiti to i ubuduće ne ponavljati greške iz prošlosti. „Gardijan“ navodi da Zapad nije samo odbacio Rusiju u kritičnom trenutku već ju je podstakao da otvori vrata pred spoljnim eksploatacionim kapitalizmom u vreme kada Rusija i druge sovjetske republike nisu imale efikasna sredstva za kontrolu aktivnosti finansijskih kapitalista, čiji je jedini cilj bio maksimalni profit.
U ranim danima stvaranja savremene Rusije mlada ruska vlada nije imala dovoljno snage da spreči svoje iskusne kapitaliste da oduzimaju i eksploatišu prirodne resurse u zemlji, a problemi koji postoje i danas su direktna posledica grešaka Zapada.
Autor teksta smatra da je Zapad trebalo da podrži Mihaila Gorbačova 1989. godine, uključujući i usvajanjem neke vrste Maršalovog plana za pomoć ruskoj ekonomiji i spreči krah rublje 1998. godine. I da su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija preduzele određene mere u periodu kada je Gorbačov tek počinjao da prekraja Sovjetski Savez, njegov raspad bi se, možda, dogodio mirnije.
Ali umesto toga, katastrofalni pad ekonomije potkopao je poziciju Gorbačova među biračkim telom. I do predsedničkih izbora 1996. Gorbačov je mogao računa samo na smešnih 0,5 odsto glasova.
„Suočeni sa surovom stvarnošću i nepoštovanjem koje je Zapad sve više pokazivao prema njima, Rusi su, i to ne bi trebalo nikoga da iznenađuje, počeli da traže jakog lidera. I pronašli su Vladimira Putina. Posejali smo vetar, a sada žanjemo oluju“, zaključuje britanski list.
