Već od aprila Srbija bi mogla da postane zemlja pravde, sreće i blagostanja.
Čim se završe predsednički izbori, učitelji i lekari mogu da očekuju povećanje plata, penzioneri penzija, poljoprivrednici pomoć da kupe stoku i obrade njive, žene će biti ravnopravnije, korupcija iskorenjena, novim putevima će se premrežiti država, a kasa će biti odršena i za trudnice, invalide, ratne veterane, izbeglice, sirotinju…
Kosovo će biti vraćeno pod pun suverenitet Srbije, Beograd će postati centar planetarne ravnoteže velikih sila i, praktično, teško da će bez dobrih odnosa sa nama moći da prosperiraju SAD, Velika Britanija, Evropska unija, Nemačka, Ruska Federacija, Kina, Turska, Indija…
Sve to proističe iz svakodnevne liste obećanja koje ovih dana čujemo od 11 predsedničkih kandidata čija trka ulazi u „ciljnu ravninu“ pred izborni okršaj 2. aprila.
Sve ove divne vesti koje narod nestrpljivo očekuje proizilaze iz predizbornih platformi, programa, „dogovora sa građanima“, koje im kandidati nesebično nutkaju i dele od Subotice do Surdulice i od Knjaževca do Bajine Bašte.
Najčešće obećanje koje čujemo od mnogih trkača do Andrićevog venca je da će bez odlaganja staviti van snage odluku o smanjivanju penzija i da će najstarijim sugrađanima vratiti njihov novac.
Tvrdo i beskompromisno, učesnici trke najavljuju da neće dozvoliti prodaju poljoprivredne zemlje strancima, a da će hitno povećati državne subvencije za domaće poljoprivrednike.
Na spisku planova, brojnih od 11 kandidata, jeste i ukidanje novčanih podsticaja za strane investitore, a „pojačavanje“ novčanih izdataka za domaće, što će, po njima, u konačnom bilansu, smanjiti i nezaposlenost.
Pretedenti da naslede fotelju Tomislava Nikolića spremaju se već i da odmah po polaganju zakletve ukinu „partokratiju“ i zapošljavanje u državnom aparatu na osnovu stranačke knjižice. Poslove će raditi najvredniji, a ne najverniji.
Dok jedni crtaju trase za nove auto-puteve, drugi planiraju da spreče izgradnju auto-puta od Niša do Tirane, a više im je po volji „moravski koridor“, koji bi trebalo zemlju da poveže popreko — od istoka ka zapadu.
Neki od aduta za šefa države odmah bi prekinuli evropske integracije i pridružili Srbiju — Evroazijskoj uniji. Drugi bi najurili sve što je rusko iz naše zemlje, a pripojili nas NATO-u. A treći bi čak i u Ustav uneli da je Srbija vojno neutralna i da nikada neće postati član zapadne vojne alijanse.
Veliki broj učesnika na predsedničkim izborima hitno bi obustavio briselski dijalog, a kosovsko pitanje bi vratili na dnevni red Ujedinjenih nacija, jer baš njih na njujorškom Ist riveru već čekaju sa raširenim rukama i toplom dobrodošlicom.
Dobro, ima u trci do predsednika i onih koji bi nastavili pregovore sa Prištinom i u Briselu, ali bi oni „potpuno zaštitili prava naših sunarodnika i vekovne nacionalne interese Srbije“.
Da od predsedničke trke direktno zavisi rešenje tog zamršenog čvora govori i to što jedan kandidat obećava da će priznati nezavisnost Kosova. Znači, već posle aprilske izborne tuče možemo očekivati da se, ovako ili onako, razreši teško istorijsko pitanje koje traje od „prizrenske lige“ do briselskog kanabeta.
Kandidati, dok špartaju zemljom, pominju i povećanje autonomije za pokrajinu, uvođenje novih regija, veća ovlašćenja za lokalne samouprave, suštinsku decentralizaciju…
Možda nije zgodno da se tokom kratke kampanje predsednički kandidati pitaju kako će da ispune sva svoja obećanja, ali nije zgoreg da ih podsetimo koja su to ustavna i zakonska ovlašćenja predsednika Republike Srbije.
Nabrojaćemo taksativno:
- Predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu
- Ukazom proglašava zakone u skladu sa Ustavom
- Predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade
- Predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija
- Postavlja i opoziva ukazom ambasadore
- Prima akreditiva i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika
- Daje pomilovanja i odlikovanja
- Komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
I tu se spisak predsedničkih ovlašćenja završava.
Dakle, gotovo sve ono što kandidati obećavaju u isključivoj je ingerenciji Vlade koja ima punu izvršnu vlast u zemlji i Narodne skupštine koja usvaja zakone.
Zato, gotovo sve ono što mnogi kandidati kažu da će uraditi čim pobede na izborima i usele se u zgradu Predsedništva moglo bi da se sažme u jedno jedino obećanje:
— Kršiću Ustav Srbije!
