Kaludjerović će predstaviti svoju vizuelno-zvučnu instalaciju „Conversations WMW“, u čijem su središtu deca iz Srbije, Rusije, Austrije, Azerbejdžana, Izraela i Irana.
Etnografski muzej pripada Muzeju istorije umetnosti u Beču, najznačajnijoj nacionalnoj ustanovi austrijske prestonice. Nekoliko godina je trajalo renoviranje zdanja ovog muzeja, a svečano otvaranje obnovljene zgrade zakazano je za 25. oktobar.
„Muzej će predstaviti 14 izložbi svoje kolekcije, kao i četiri samostalne izložbe savremenih umetnika, među kojima sam i ja“, naveo je Kaludjerović, koji je ovih dana nominovan i za prestižno priznanje „Mumok — Kapsch Contemporary Art Award 2017“
Posetioci Kaludjerovićeve izložbe, koja će biti otvorena sve do kraja 2018. godine, biće u prilici da slušaju razgovor osamnaestoro dece na raznim jezicima o raznim društvenim i političkim temama.
Reč je o deci uzrasta od sedam do jedanaest godina koja razgovaraju o tome šta je strah, čega se plaše, ko su teroristi, ko su političari, kako vide strance, šta i koga vole, šta im znači novac, šta znači biti bogat i siromašan.
Deca iz svih šest zemalja pripadaju raznim društvenim slojevima, što u velikoj meri određuje i njihove odgovore, napominje autor, dodajući da on kao umetnik samo beleži dečji pogled na svet, dok je posetiocima prepušteno da iz onoga što čuju izvlače zaključke.
Ovu 18-kanalnu zvučnu instalaciju, koja se emituje preko zvučnika, prati i vizuelna, prostorna instalacija koja podseća na dečje igralište, s tim što svaki njen element simbolizuje određenu zemlju, predstavljajući autorovu ličnu interpretaciju društva kojem deca pripadaju.
Elementi izložbe koja će biti predstavljena u Beču nastajali su tokom protekle četiri godine. Autor je u svakoj od zemalja predstavljao instalacije posvećene deci iz te sredine.
„Prva verzija bila je ruska. Radio sam je u Vladikavkazu, glavnom gradu pokrajine Severna Osetija, u čijem se gradu Beslanu 2004. godine dogodio teroristički napad u školi. Iako sam tamo boravio deset godina nakon ove tragedije, i dalje se osećaju njene posledice. Zbog toga sam za svoj vizuelni prikaz ove sredine odabrao školsku tablu koju sam oslikao dečjom igrom ’školica‘”, objašnjava autor.
Srpska verzija instalacije, pod nazivom „Klikeri“, sastavljena je od 30.777 staklenih klikera.
„Kako interpretirati srpsko društvo? Pokušao sam da kroz minimalni estetski izraz, uz pomoć kruga ispunjenog klikerima predstavim srpsko društvo koje se u poslednjih 25-35 godina vrti po začaranom krugu… To može biti i crna rupa koja guta čoveka, svako to može da interpretira kako želi. To je, međutim, i jedan veoma lep crtež na podu galerije koji reflektuje svetlost“, navodi Kaludjerović.
Azerbejdžan je predstavljen alfabet kockama, oslikanim ornamentima koji su inspirisani ruskim i azerbejdžanskim folklorom. Slova na kockama preuzeta su iz ruskog, azerbejdžanskog i lezgija, pošto se, kako objašnjava autor, društveni status u ovoj zemlji može odrediti i na osnovu jezika kojim ljudi govore.
„Azerbejdžan je bivša zemlja Sovjetskog Saveza, vodi je jedna porodica koja drži sve u zemlji. Veoma su bogati zahvaljujući nafti. Čak i centar koji me je pozvao da radim izložbu vodi nećaka predsednika“, navodi Kaludjerović.
Prema njegovim rečima, Azerbejdžan ima snažnu potrebu da se svetu predstavi kao moderna, demokratska država, a jedan od načina da se promoviše jeste i savremena umetnost.
„Nisam pravio nikakve kompromise u svom radu, tako da su tek posle otvaranja izložbe shvatili političku problematičnost mog rada i imali su problem zbog toga, ali meni je bilo drago“, navodi autor uz smeh.
Prostornu instalaciju posvećenu Iranu čini ogromna drvena kutija s peskom, poetičan materijal koji, kako objašnjava autor, simboliše slobodu, ali je ta sloboda ograničena okvirom.
Kaludjerović Austrijance vidi kao ljude koji su uvek diplomatični, što ga je asociralo na mikado, dok je izraelsko društvo predstavljeno betonskim maketama ulaza u atomska skloništa, na kojima deca ispisuju grafite ili se spuštaju skejtbordovima niz njihove padine.
U bečkom muzeju, na prostoru od oko 200 kvadrata, biće predstavljeno objedinjeno dečje igralište, sastavljeno od svih ovih elemenata, a posetioci će tokom boravka u galerijskom prostoru preko zvučnika moći da slušaju dečji razgovor, uz projektovane titlove na engleskom i nemačkom jeziku.
Dejan Kaludjerović studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beču, u klasi Ervina Vurma, a osnovne i master studije vizuelnih umetnosti završio je na likovnoj akademiji u Beogradu. Za dostignuća u oblasti vizuelnih umetnosti proglašen je počasnim građaninom Austrije.
Od početka karijere, ranih dvehiljaditih u Beogradu, Kaludjerović istražuje vezu konzumerizma i detinjstva. Njegovi radovi su uvršteni u brojne privatne i javne kolekcije, među kojima su zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beču i Muzeja moderne umetnosti u Salcburgu, kolekcija Oktobarskog salona, zbirka Muzeja grada Beograda, kolekcije Jarata – Centra za savremenu umetnost u Bakuu, Nacionalnog muzeja u Vladikavkazu u Severnoj Osetiji i druge.
Izlagao je grupno i samostalno u brojnim gradovima Evrope, SAD, Australije i Azije i dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja za vizuelno stvaralaštvo.
