Obračun Turske i Holandije mogao bi da utiče ne samo na unutrašnju političku situaciju u ove dve zemlje, navodi „Forbs“. List piše da su turske vlasti namerno organizovale međunarodni skandal da bi pomogle Gertu Vildersu da pobedi na izborima u Holandiji. Međutim, to mu nije pomoglo.
Autor članka podseća da su pet dana pre parlamentarnih izbora u Holandiji vlasti ove zemlje odbile da puste turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua, koji je planirao da predvodi miting Turaka u Roterdamu, planiran da se vremenski poklopi sa predstojećim referendumom o Ustavu u Turskoj.
Kao odgovor na odbijanje, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je predstavnike holandske vlasti „nacistima“ i optužio ih je za masakr u Srebrenici. Zatim je u Holandiju ilegalno ušla turska ministarka za porodicu, koja je pritvorena i sprovedena do granice sa Nemačkom. Turska je zatvorila svoju Ambasadu u Holandiji i zatražila od ambasadora te zemlje da napusti teritoriju Turske.
„Forbs“ smatra da su ove događaje od samog početka pripremale turske vlasti. Holandija je dala dozvolu za održavanje mitinga i ulazak Čavušoglua, ali nakon izbora. To je bilo potpuno očekivana odluka, jer nijedna zemlja neće dozvoliti drugoj zemlji da uoči izbora održava mitinge na svojoj teritoriji.
To je trebalo da znaju turski zvaničnici, navodi list. Međutim, oni su odbili predlog Holandije i podigli su prašinu. Turski konzulat je preko društvenih mreža pozvao ljude da izađu na ulice i započnu proteste. Ta situacija je, nesumnjivo, išla na ruku ne samo Erdoganu, već i Gertu Vildersu, koji se protivi imigrantima. I turska strana je trebalo da zna da na taj način pomaže Vildersu, uveren je autor.
Međutim, „Forbs“ ističe da su posledice, koje su ovi događaji mogli da povuku za sobom, mogle da budu korisne ne samo za Erdogana i Vildersa. Da je zahvaljujući ovoj situaciji Vilders uspeo da pobedi na izborima, stabilnost i jedinstvo Evrope bi bili uzdrmani. A zajedno sa njima i protivljenje potezima Vladimira Putina, „kuma“ nacionalističkih i populističkih partija u Evropi koje se protive Angeli Merkel koja trenutno ima centralnu ulogu u evropskoj politici.
Erdogan je pokušao da nanese udar Evropi. Zajedno sa tim njegov odnos sa Putinom postaje sve bliži, piše časopis. Ove nedelje on je posetio Moskvu, gde je, prema ruskim i turskim medijima, razgovarao sa ruskim predsednikom o isporuci S-400 Turskoj. Ukoliko taj dogovor bude ispunjen, to će biti događaj bez presedana u istoriji NATO-a. Osim toga, to može da znači kraj članstva Turske u Paktu.
Osim toga, od koga Erdogan namerava da se brani pomoću tih sistema, pita se autor. Malo je verovatno od Rusije ili njenih saveznika Sirije i Irana. Ostaje samo jedna varijanta: SAD i Evropa koje turski lider, možda, smatra pretnjom po sopstveni režim.
„Ukratko, svedoci smo raspada NATO-a koji se dešava zbog mahinacija Putina“, ističe „Forbs“.
List piše da Putin trenutno stvara „alternativni svetski sistem pseudo-demokratskih autoritarnih vladara koji koriste populizam i nacionalizam“. Putin im pomaže da ignorišu demokratske standarde, a oni u zamenu za to podržavaju njegovu hegemoniju. I to često rade na uštrb dobrobiti svojih građana.
Da je Erdoganov cilj bilo povećanje sopstvenih šansi na referendumu, turski lider je mogao da izabere bilo koji trenutak za raspirivanje antievropske retorike, piše autor članka. Međutim, s obzirom da je namerno izabrao period izbora u Holandiji, on je očigledno pokušao da se umeša i u unutrašnje stvari Holandije i, kao posledica toga, utiče na političku budućnost Evrope.
„Svi smo očekivali da će se Rusija umešati u izbore u zemljama Evropske unije pomoću sajber napada, lažnih vesti i dezinformativne kampanje. I ona je izvela napad, ali sa potpuno neočekivane i nezaštićene strane pomoću Erdogana kao posrednika“, zaključuje „Forbs“.
