Ruteova stranka osvojila je 33 od ukupno 150 mesta u holandskom parlamentu, desničarska i antievropska Partija za slobodu 20, dok su preostale opcije podelile po 19 mesta. Ovi rezultati su u Briselu dočekani sa olakšanjem, a sa Zapada stižu radosne poruke jer je pobedom nad desnicom Holandija pokazala da je privržena očuvanju Evropske unije.
Istovremeno, ekstremni desničarski lider Partije za slobodu Gert Vilders, poznatiji u Evropi kao holandski Donald Tramp i direktni protivnik Rutea, zahvalio se svojim pristalicama na Tviteru, naglasivši da je tu da ostane, i da ga se dosadašnji premijer ovom pobedom „još uvek nije rešio“.
Prvi se oglasio predsednik Evropske komisije Žank-Klod Junker koji je pozdravio ishod izbora rekavši da je time holandski narod dao „glas protiv ekstremista“. Ubrzo zatim stigla je čestitka iz kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel, u kojoj je napisano: „Holandijo, o Holandijo, ti si šampion!“.
Kada je reč o samom Vildersu, prema rečima Milana Igrutinovića sa Instituta za evropske studije, on je imao veliku prednost u poslednjih nekoliko meseci, međutim nakon sukoba sa Turskom, u poslednjih nekoliko dana, njegova prednost je počela da se topi.
„Vilders je tu gde jeste već nekoliko godina, on je snaga koja ostaje. Njegov najveći problem je to što je koalicioni potencijal njegove stranke ravan nuli, dok ostale partije mogu lako da se dogovore oko koalicije. Sa rezultatom od 13 odsto Vilders i njegova stranka ne može da se sagledava kao neka snaga u politici Holandije, kao ni u društvu“, ističe on.
Igrutinović, međutim, navodi da čak i da je Vilders uzeo veći postotak na izborima, on svejedno ne bi bio deo vlasti, samim tim se politika zemlje ne bi drastično promenila. Sa druge strane, Vladimir Olenčenko sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka smatra da će pobedom Rutea ipak doći do korigovanja spoljne, a ponajviše unutrašnje politike Holandije.
Interesantno je, kako tvrdi, da je na kraju predizborne kampanje Rute „pozajmio“ od svog glavnog rivala mnoge slogane, između ostalog one o pooštravanju migracione politike.
„Mislim da sada Rute mora sve to da ispuni. I nije jasno kakva će biti uloga Vildersove stranke, a ne isključujem mogućnost da će je na kraju Rute pozvati u koaliciju“, dodaje on.
Povodom izbora oglasio se i turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu, koji je nastavio retoriku Ankare izazvanu zabranom turskim političarima da na teritoriji Holandije održavaju skupove podrške za predstojeći referendum o proširenju predsedničkih ovlašćenja.
On je, naime, rekao da nema razlike između vladajuće holandske liberalne stranke i fašiste Gerta Vildersa, s obzirom na to da, kako je rekao, i jedni i drugi imaju isti mentalitet. Igrutinović, međutim, tvrdi da je sukob Turske i Holandije doprineo rastu popularnosti Rutea.
Premijeru Ruteu je, ispostavilo se, jako dobro došlo, jer se jedan deo mekanih desnih glasača opredelio da njemu poveri svoj glas, budući da je jako skočio u anketama u poslednjih 5-6 dana. Možda je to jedan taktički potez koji se pokazao na izborima i taj trend ne bude trajan, već samo trenutan.
Bilo kako bilo, Rute će sada te svoje reči morati i da opravda, što znači da, prema Olinčenkovim rečima, Vildersova stranka i nije u potpunosti doživela poraz. „Bez obzira na to ko će formirati Vladu, premijer neće imati drugog izbora sem da koriguje postojeću socijalnu politiku“, zaključuje on.
U međuvremenu je diplomatski sukob između Turske i Holandije dobio apsurdan nastavak. Naime, Turska je u znak protesta zbog zabrane održavanja političkih skupova proterala 40 holandskih krava, a prema rečima predsednika tamošnjeg Udruženja proizvođača crvenog mesa Bulenta Tunka, ukoliko ih Holandija ne prihvati, krave će biti poslate u klanicu, a to meso će im biti poklonjeno.
