Grupa američkih senatora zatražila je od novoimenovanog državnog sekretara Reksa Tilersona da neodložno i detaljno istraži trošenje američkog novca na Balkanu. Novac u Stejt departmentu i Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) trošen je kako bi se podržale levo orijentisane političke grupe i ta opcija nametala suverenim državama, a jedna od grupa koja je primala novac preko Ju-Es-Ejda je Otvoreno društvo, fondacija iza koje stoji Džordž Soroš“, navodi se u pismu šestorice senatora.
Posebno se ističe da su američke ambasade u Makedoniji i Albaniji „godinama aktivno intervenisale u političkom životu“ tih država, snažno podržavajući levo orijentisane stranke. To, međutim, kako se navodi, nije dovelo do stabilizacije i unapređenja situacije u tim državama, već naprotiv. Senatori ističu da je u Albaniji zabeležen rast korupcije, šverca narkoticima i organizovanog kriminala.
Novinar i bivši dopisnik iz Vašingtona Cvetin Ćilimanov za Sputnjik kaže da su navodi američkih senatora u potpunosti istiniti.
„Američka ambasada se uistinu u potpunosti umešala u politička zbivanja u Makedoniji i to na jednoj političkoj strani — strani Socijaldemokratske partije, i to nikome ovde nije nepoznato jer su oni to otvoreno radili. Njihov tok finansiranja išao je preko USAID-a, koji daje na desetine grantova vrednih desetine miliona dolara godišnje za takozvani razvoj demokratije i dobro vladanje zemlje. Taj novac isključivo ide na račun organizacija Soroševe Organizacije otvorenog društva u Makedoniji, koja je opet tesno povezana sa Socijaldemokratskom partijom“, objašnjava Ćilimanov.
Kako kaže, raduje ga činjenica da se ta istraga sada širi i na ambasadu u Albaniji, gde je ambasador Donald Lu radio na sličan način na koji je radio ambasador u Makedoniji Džes Bejli.
„U toku je više istraga i poslati su zahtevi da američka ambasada u Makedoniji opravda način na koji je trošila novac. Ti odgovori su stigli u Vašington do kongresmena ali nisu prihvaćeni jer nisu bili zadovoljavajući. Istovremeno, konzervativna organizacija „Džudišal voč“ je poslala zahtev da ambasada preda ne samo tokove novca već i prepiske ambasadora, telefonske razgovore, imejl poruke i korespondenciju sa organizacijama kojima je davao pare. Dakle, radi se ozbiljnoj, širokoj istrazi oko rada ambasade SAD Makedoniji“, kaže Ćilimanov.
On napominje da je Trampova administracija zatražila da se drastično smanji novac koji se izdvaja za Stejt department i USAID i veruje da je istraga koju traže republikanski kongresmeni deo istog pokušaja da se skrati prostor za političku zloupotrebu novca koju je vršila administracija bivšeg predsednika Obame, a koja je pomagala levo orijentisane partije.
„Nadam se da efekat istrage neće biti da se smanji uticaj američke ambasade u Makedoniji, jer mi ovde jesmo prozapadno orijentisan i želimo da imamo dobre odnose sa SAD. Međutim, želimo da odnos ambasade bude jednak prema svim partijama, a to nismo videli svih ovih godina jer su oni u potpunosti podupirali samo jednu političku opciju. Ukoliko bi ovaj pritisak doveo do toga da se ambasador u budućnosti ponaša jednako prema svim partijama to bi bio najbolji efekat od istrage koja je u toku“, kaže Ćilimanov.
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da je akcija američkih senatora izuzetno važna vest za srpski narod na Balkanu, jer je ovim potezom na najdirektniji način iz zakonodavne grane vlasti osujećen projekat „Velike Albanije“.
„Naravno da je novac Stejt departmenta i ambasada u balkanskim državama išao u smeru pomaganja stvaranje velike Albanije. U Makedoniji je taj novac bio usmeren ka kooperativnim makedonskim opozicionim liderima, dakle ka onima koji ne bi sprečavali federalizaciju i dalju dezintegraciju Makedonije čiji je očigledan cilj otcepljenje dela teritorije“, objašnjava Gajić.
Kako kaže, senatori — republikanci u državama u kojima je Tramp pobedio upozoravaju Stejt department da američke ambasade u jednom delu sveta vode politiku suprotnu proklamovanoj politici novog američkog predsednika.
„Senatori SAD traže direktno, na vrlo oštar način od Stejt departmenta da zavede red u toj kući i da ambasadama naredi da se ponašaju drugačije te da način i opšti smer u kome je delovala američka spoljna politika na Balkanu u poslednjih 25 godina mora radikalno da se menja“, ističe Gajić.
Kako kaže, ovim događajem poslata je izuzetno snažna poruka.
„Albanci su već dobili jedan žuti, ako ne i crveni karton u vezi sa vojskom Kosova, a sada je usledio i ovaj zahtev Tilersonu. Mislim da srpskom narodu na Balkanu događaji i te kako idu na ruku i sada je veliko pitanje zrelosti naših elita, sadašnjih i budućih, u kojoj meri će biti sposobni da kapitalizuju ovako pozitivan razvoj događaja na međunarodnoj sceni“, zaključuje Gajić za Sputnjik.
