„Građa koju mi posedujemo je ogromna i zaštićena u Geozavodu u Beogradu. Albanci godinama traže od nas da im vratimo dokumenta, jer postoji pravna nesigurnost za sve građane na Kosovu, ali mi nemamo nijedan razlog da im to vratimo jer mi položaj Srba vraćanjem katastra nećemo poboljšati“, kaže za Tanjug Radomirovićeva, koja je i organizovala evakuaciju katastarske dokumentacije sa Kosova.
Ta dokumentacija je najčvršći argument Srbije protiv nezakonite odluke kosovske vlade da se sva nepokretna imovina Srbije registruje na ime Prištine kao vlasnika.
Slavica Radomirović upozorava da otimanje srpske imovine traje dugo, te da je Kosovo formiralo svoj katastar baziran na falsifikatima. Od ideje da se pitanje imovine na Kosovu definiše u Briselu, upoređivanjem originala i kosovskih dokumenata, o čemu je postignut tehnički sporazum, na kraju nije nije bilo ništa.
„Predviđeno je da zajedno sa albanskom stranom i međunarodnom zajednicom uporedimo evidenciju katastra iz 1999. godine, koji je originalan, sa podacima rekonstruisanog katastra na Kosovu, ali kada su Albanci shvatili da će kod tog upoređivanja da isplivaju njihovi falsifikati, tada su zamrli pregovori.“
Kosovske vlasti su 2002. godine donele Zakon o registru nepokretnosti, ali, kako kaže Radomirovićeva, zbog insistiranja međunarodne zajednice, sada se traže dokumenta koja pokazuju na osnovu čega su izvršene, na primer, promene u pravu svojine.
Srbija, prema njenim rečima, nema pravu informaciju koje su razmere falsifikovanja.
„Iz izveštaja koje OEBS prosleđuje Ujedinjenim nacijama možemo da vidimo da su baš velike razmere falsifikovanja.“
„Samo u Prizrenu Albanac je tužio 24-oro Srba. Navodno je njegov otac kupio tu zemlju pre 30 godina i navodno su putem održaja stekli pravo svojine. Kosovski sud je je Srbima samo na oglasnoj tabli ostavio obaveštenje da se održava suđenje i postavio im privremene zastupnike, tri advokata Albanca. Sama činjenica da je tužilac platio te zastupnike, govori koliko je to sve pristrasno“, kaže Slavica Radomirović.
Ona je lično organizovala i učestvovala u prenošenju tona i tona dokumenata, koji su na rukama iznošeni iz arhiva katastra na Kosovu u junu 1999, dok su u tom momentu NATO trupe ulazile u južnu pokrajinu.
Kako je rekla, zahvaljujući pomoći kolega iz Vranja i Kuršumlije i brojnih dobrovoljaca, tone papira su stizale u Beograd, a jedino iz sedam opština nije izneta sva dokumentacija, ali, kako ističe, postoje kopije.
Vrednost imovine koju Kosovske vlasti pokušavaju da prisvoje je prema nekim procenama deset milijardi evra, zemljište, objekti, poslovne zgrade, državna preduzeća, sportski objekti.
Izvor: Tanjug
