„Njujork tajms“, pozivajući se na svoje izvore, piše da je ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova predalo FBI podatke o tome da haker radi za rusku Federalnu službu bezbednosti.
„Jasno je da je on za Rusiju više od običnog kriminalca“, navodi američki list.
Bogačov je tvorac jednog od najzaraznijih kompjuterskih virusa ikada, „Gejm over Zevs“, a optužuju ga da je napao oko milion računara širom sveta, i Amerikancima naneo štetu od oko 100 miliona dolara.
Tridesettrogodišnji Rus je u sajber svetu poznat pod pseudonimima „Laki12345“, „Polingsun“ i „Slavik“. Više od šest godina FBI bezuspešno pokušava da mu uđe u trag. Lovci na ucenjene glave imaju samo informaciju o njemu da je često na svom brodu u Crnom moru.
„Njujork tajms“ sada tvrdi da Bogačov živi pod svojim imenom na jugu Rusije i vodi život na visokoj nozi. Navodno, on ima stan na obali Anape, moguće i stan u Moskvi, skupu kolekciju automobila i jahtu, a povremeno pravi izlete brodom do Krima, „ukrajinskog poluostrva koje je Rusija okupirala 2014“.
„Osim toga, Bogačov može da putuje u inostranstvo, jer ima tri ruska pasoša na različita imena“, piše američki list.
U jednom trenutku, on je imao i dve vile u Francuskoj, a zadržao je svoj vozni park u Evropi, tako da „nikada neće morati da iznajmljuje vozilo dok je na odmoru“.
Drugi ruski haker Aleksandar Panin, koji služi kaznu u američkom zatvoru, rekao je američkom listu i da je Bogačov u zajedničkom razgovoru spomenuo da je „oženjen i da ima dvoje dece“.
Najtraženiji čovek u istoriji FBI kontrolisao je oko milion kompjutera u raznim zemljama i imao pristup svakim informacijama. Najverovatnije da su bili i zaraženi uređaji stranih zvaničnika. Tako je Bogačov imao odličnu priliku da špijunira, navodi list.
Dok je haker krao novac sa bankarskih računa, „ruske vlasti su, izgleda, gledale preko njegovih ramena u fajlove i mejlove na tim istim kompjuterima“, piše „Njujork tajms“.
„Po svemu sudeći, ruske vlasti su bile posebno zainteresovane za informacije stranih obaveštajnih službi o borbama na istoku Ukrajine i o ratu u Siriji“, dodaje se u tekstu.
List ukazuje na to da su se Rusi bili interesovali i za fajlove pod oznakom „strogo poverljivo“ i „Ministarstvo odbrane SAD“.
„Veze sa ruskom obaveštajnom službom objašnjavaju zašto Bogačov ne liči na čoveka u bekstvu“, kaže se u tekstu.
Rusija nema sporazum o ekstradiciji sa SAD, pa dokle god Bogačov ne počini krivično delo na teritoriji Rusije, nema osnova za hapšenje.
List navodi da je istraga i dalje u toku, i podseća da je FBI svojevremeno računao na to da će za sajber kriminalcima tragati zajedno sa ruskim FSB-om. Tada se pojavila i šala da će Rusi staviti na grudi medalju onom hakeru koji slomi američki bankarskim sistem.
„Imam razloga da verujem da američki krupni kapital u jeku histerije o ruskim hakerima kreće u obračun sa grupom ’kardera‘. Napravio bih podelu između hakera i ’kardera‘, jer oni imaju različite oblasti rada. ’Karderi‘ su oni koji kradu novac iz banaka. Osim toga, te banke, koje optužuju Bogačova za krađu, u suštini su se bavile izdavanjem kreditnih kartica. Međutim, iza te priče moglo da stoji nešto sasvim drugo. Moguće je da su optužbe na račun ruskih hakera za krađu samo maska za menadžere banaka koji su izvlačili novac, pa sada na taj način skidaju odgovornost sa sebe“, kaže za Sputnjik Mihail Friben, tehnički direktor Uralskog informaciono-analitičkog centra i stručnjak u sferi informacione bezbednosti.
Friben ističe da bez obzira na to da li je Bogačov haker ili tačnije „karder“, njegova veza sa ruskom Vladom ni na koji način nije dokazana.
On takođe naglašava da su Amerikanci optužujući Rusiju veću štetu naneli sebi nego Bogačovu ili ruskim vlastima.
„Po pravilu, ’karderi‘ su međunarodne grupe. Čak i ako je Bogačov ’mozak‘ te grupe, onda je on u SAD svakako imao ljude, koji su mu u tome pomagali. U njihovom društvu postoji pravilo da svako ima svoju specijalnost. Dakle, onaj ko krade podatke sa kreditne kartice, po pravilu ne proizvodi kartice i ne radi na njihovom unovčavanju. To jest, oni koji kradu bankarske šifre, oni ne uzimaju lično novac, već prodaju preko ’Darkneta‘ informaciju onima koji se time bave.
Takođe, u tekstu ’Njujork tajmsa‘ se navodi i da je ’dokaze‘ protiv Bogačova dao i neki haker koji se trenutno nalazi u američkom zatvoru, ali nije isključeno da su takve izjave date pod pritiskom. Konkretno, ukazano je i da je za širenje virusa Bogačov koristio P2P mreže, pre svega torent.
Ovde se nameće zaključak — ako Amerikanci tvrde da se virus širio na taj način po mrežama, oni time zapravo priznaju da njihovi državni službenici koriste torente na kojima se uglavnom nalazi ilegalni, piratski sadržaj. A, zna se da je u SAD to ozbiljan prekršaj! Tačnije, optužujući Rusiju Amerikanci su naneli veću štetu sebi nego Bogačovu ili ruskoj Vladi. Navedene činjenice ukazuju da čak i da je Bogačov umešan u to za šta ga optužuju on to nije radio po naredbi ruske vlade, i za to ne postoje dokazi“.
Friben nije iznenađen činjenicom da se u celu ovu priču upletene i ukrajinske bezbednosne službe, koje su američkom FBI dostavili navedene informacije.
„Ukrajinske obaveštajne i bezbednosne službe još od vremena poslednjeg Majdana su veoma poznate po tome što fabrikuju najrazličitije dezinformacije. Opet, informacije o tome da Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) aktivno sarađuje sa američkim obaveštajnim službama govori o tome da bi situacija mogla da izgleda na sledeći način — američka obaveštajna služba svojim kanalima daje instrukcije SBU da naprave neki izveštaj o radu hakera za rusku vladu, a zatim se to predstavlja kao informacija dobijena od ukrajinskih kolega na dobrovoljnoj osnovi“, zaključio je Friben.
Inače, Bogačov se u decembru prošle godine našao i na sankcionom spisku SAD zbog navodne umešanosti u tok američkih izbora.
Tako je Rusija navodno iskoristila situaciju i upotrebila podatke Bogačova kao još jedan instrument u sajber-ratu protiv SAD i Evrope. „Njujork tajms“ navodi da ovaj slučaj pokazuje velike napore i kreativnost ruskih obaveštajnih službi u oblasti međunarodne informacione špijunaže.
