Taman kada je javnost mogla da pomisli da bi najavljena poseta britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona Moskvi mogla da znači korak u poboljšanju anglo-ruskih odnosa, poremećenih još odavno, i Forin ofis i sam Džonson potrudili su se da duboko zakopaju takvu vrstu nade.
Džonsonova poseta ne znači povratak na normalne odnose, a ministar nastavlja da „sprovodi odlučnu politiku u onim pitanjima u kojima se ne slažemo“, izjavila je portparolka Forin ofisa. Ona je takođe naglasila da se britanska politika prema Rusiji realizuje prema principu „sarađuj, ali budi na oprezu“.
„Da budemo precizni, Rusija nema dobre namere. Oni su umešani u sajber-rat, u podrivanje zemalja Zapadnog Balkana. Vidite šta se dešavalo u Crnoj Gori, a da ne govorimo šta se dešava u istočnoj Ukrajini. To je potpuno neprihvatljivo. Oni moraju da se promene i pokažu da im se ponovo može verovati“, rekao je Džonson, pre početka sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane EU u Briselu.
Prema njegovim rečima, niko u Evropi i SAD nije želeo povratak u hladnoratovske dane. Cilj mora da bude razgovor sa Rusijom i njen, kako je Džonson rekao, povratak na „pravi put“.
Ekscentrični ministar spoljnih poslova Velike Britanije i ranije se odlikovao ratobornom antiruskom retorikom, koja je svoju kulminaciju dostigla prošle godine, kada je pozvao na demonstracije ispred ruske ambasade u Londonu zbog ruske antiterorističke akcije u Siriji.
Iako Džonsonova retorika vrlo često odudara od diplomatskog rečnika i običaja, ako se osvrnemo unazad i pogledamo kako su izgledali anglo-ruski odnosi kroz modernu istoriju, videćemo da je današnja britanska politika prema Rusiji samo nastavak kontinuiteta.
„Izvesno je da Velika Britanija ne menja svoju politiku. U SAD je postojao jedno vreme trend nastojanja da politika bude promenjena, ali u Britaniji to nije slučaj, bez obzira na ’bregzit‘, bez obzira na promene u Konzervativnoj stranci, bez obzira na činjenicu da je Boris Džonson imao drugačiji stav u odnosu na neke druge konzervativne političare“, objašnjava istoričar Čedomir Antić.
Britanija je bila država koja se najglasnije protivila ruskoj politici posle 2000, nastavlja on.
„U Britaniji još od tridesetih godina 19. veka postoji jedan politički fenomen koji je bio nazivan rusofobijom, a u poslednjih nekoliko decenija, pošto je fobija vezana za bolest, naziva se antirusizmom. Rusofobija je jedan od većih simbola kada je reč o mržnji prema jednom narodu, i ta mržnja je postala jako uticajna na politiku Velike Britanije i SAD“, kaže Antić.
Rusofobija je podsticana iz raznih izvora, dodaje, a na njeno usvajanje uticale su kako razlike u kulturi tako i milenijumski sukob Istoka i Zapada.
„Rusija je od tridesetih godina 19. veka postala neka vrsta britanske drugosti. Istoriju je uvek moguće posmatrati, i hiljadama godina je posmatraju posredstvom velikih arhetipskih sukoba: Istok—Zapad, dobro—zlo, sloboda—ropstvo i tako dalje. Britanska politika dominantno je prepoznavala u Rusiji evropsku državu, državu koja ne pripada Istoku, ali državu koja je antipod Britaniji. U Britaniji se dugo verovalo da Rusija želi ne samo da ugrozi slobodu zapadnih naroda već i da ugrozi postojanje same Britanije“, kaže Antić.
I danas u muzeju londonskog Tauera stoji citat Petra Velikog koji kaže da Rusija treba da osvaja zapad, i danas će stav britanske politike prema Rusiji biti negativan, ma kakva Rusija bila, dodaje Antić.
Britanska politika je imala negativan odnos prema Rusiji čak i u Jeljcinovo vreme. Čak je i tada britanska politika Rusiju je posmatrala sa određenim podozrenjem i podsmehom, kaže Antić.
„To je stav koji će Britanija menjati kako se njena javnost bude suočavala sa činjenicom da Britanija nije više velika sila, a to suočavanje traje već dugi niz decenija. Ona više nema snage da bude nešto drugo u velikom sukobu između SAD i Rusije, nego da bude čarkar, neko ko treba da izazove reakciju Rusije, pa da onda reaguje Amerika“, zaključuje Antić.
