Ustaški ispadi u Hrvatskoj odavno nisu vest, ali kad je reč o poslednjem, novost je da se desio na stadionu splitskog Hajduka i to za vreme „jadranskog derbija“ protiv Rijeke. Ovaj put, meta nacionalističkog orgijanja nisu bili samo Srbi, nego i Bošnjaci.
Ukratko, među 15.642 gledalaca na Poljudu našla se i poveća grupa navijača Hajduka (okupljena u grupi „Torcida“), koja je uoči duela na kom nisu igrali srpski timovi, skandirala „Ubi Srbina!“
Utakmica je u dva navrata prekinuta zbog nereda navijača.
Kratka istorija užasa
Prvi put prekinuta je u 56. minutu zbog bakljade navijača, a zatim i u 90. minutu pošto je jedan maskirani navijač Hajduka utrčao u teren i sa šipkom krenuo prema sudiji Mariju Zebecu. Sudija je brzo pobegao i prekinuo utakmicu, navijač se neometan šetao po atletskoj stazi i ispred severne tribine, a zatim je intervenisala policija i izvela ga.
U 75. minutu navijači Hajduka su istakli transparent sa natpisom „Avione plaća klub, buseve županija, a brodove i obraz vaša riječka džamija“, kojim se aludiralo na dolazak navijača brodom iz Rijeke u Split.
Na taj transparent navijači Rijeke, koji su bili smešteni na južnoj tribini, uzvratili su povicima: „Vi ste Titovi, Tito je vaš“.
Takođe, navijači Hajduka su povodom dolaska navijača Rijeke brodom istakli transparent na kome je na ćirilici pisalo: „Morem plovi jedna mala barka“, aludirajući na četničku pesmu.
Za vreme utakmice čuli su se i povici „Za dom spremni“, ali duel zbog toga nije bio prekinut.
Novi talas desničarenja
Ono što je interesantno u celoj priči je da su i Hajduk i Rijeka uvek važili za (pro)jugoslovenske klubove u kojima su tokom bivše Jugoslavije vrhunske karijere izgradili brojni Srbi i Bošnjaci.
Jedan od njih, Zoran Simović, bivši golman Hajduka i reprezentacije Jugoslavije rekao je za Sputnjik da mu je žao što se to dešava u gradu gde još ima brojne prijatelje i gde se dobro provede kad dođe u posetu.
Novinar hrvatskih „Novosti“ Saša Kosanović, koji iako živi u Zagrebu, nekoliko puta godišnje ide na Poljud da bi gledao Hajdukove utakmice, kaže za Sputnjik da je nacionalizam na tom stadionu devedesetih godina bio vidljiv, što je tad bilo logično zbog rata.
On dodaje da je još osamdesetih godina „Torcida“ vrlo često ispoljavala nacionalizam i podseća na paljenje jugoslovenske zastave tokom utakmice protiv Partizana, tako da je nacionalizmu u vreme Jugoslavije „uvek bilo mesto na tribinama“.
„Treba priznati da na severu Poljuda do pre dve do tri godine nije bilo ustaškog pozdrava: ’Za dom spremni‘ i nije se desničarilo na taj radikalan način. Provocirali su se, naravno, protivnici, ali skandiranje ’Ubij srbina!‘ ili ’Za dom spremni‘ nije bilo vidljivo i tek se pojavilo u nekoliko poslednjih godina. Za one koji prate tu navijačku scenu, poznato je da je još vladala ekipa koja je bila u četrdesetim godinama i koji su pokušavali, iako su prošli rat, da ovu radikalnu desnicu, većinom klince od 20 i nešto godina držati pod kontrolom“, kaže Kosanović.
Uloga Karamarka u vaspitavanju mladih ustaša
Međutim, biologija je učinila svoje, dodaje on, i posle smrti vođe „Torcide“ Žana Ojdanića dolazi do desnog skretanja i sve što vidimo na tribinama je posledica preuzimanja te navijačke grupe od jedne mlađe generacije, rođene za vreme rata ili malo posle njega, „poput balavca koji se pojavio na utakmici protiv Rijeke sa nacističkim simbolom na prsima, a rođen je 1995.“
„To je ona generacija koja je zapravo nesrećna jer nije stigla učestvovati u ratu i sada taj hendikep, kako ga oni zovu, nastoje nadoknaditi širenjem šovinizma prema drugim rasama, nacijama ali i prema drugim regijama unutar iste zajednice. Dakle, to je jedno čisto ludilo koje se naslanja na desni ekstremizam koji je dobio svoj zamah u Hrvatskoj u vreme Karamarkove vlade“, ističe Kosanović.
On podseća da je nedavno predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović bila na fudbalskoj utakmici u Osijeku na kojoj se skandiralo „Za dom spremni“, a da je posle izjavila da takve uzvike nije čula.
Kosanović dodaje da se nakon pretnji UEFA i FIFA izbacivanjem hrvatske reprezentacije iz međunarodnih takmičenja nešto malo promenilo nabolje, ali ne „zato što se došlo do neke svesti“ već zbog straha od kazni.
„Sramota se nastavlja, a hrvatska politika svojim neodlučnim reagovanjem na te pojave daje legitimitet huliganima na tribinama“, smatra Kosanović, koji je pre godinu dana dobio otkaz na HRT-u zbog rada na dokumentarnom filmu „15 minuta masakra u Dvoru“.
Nije Split „Velo misto“
Jedan od najstarijih i najpopularnijih klubova bivše Jugoslavije, Hajduk iz Splita, tim je sa partizanskom prošlošću, a jedna od najslavnijih epizoda vezana je za 1941. godinu, kad je čitav tim otišao u partizane na Vis da bi tri godine kasnije odigrao prijateljsku utakmicu protiv saveznika.
Na pitanje kako su navijači Hajduka, koji je bio partizanski tim, u međuvremenu postali „ustaše“, sagovornik Sputnjika odgovara pitanjem: Kako navijači Zvezde ili Partizana mogu biti četnici?
Prema njegovim rečima, živimo u vremenu paradoksa u kojem bi nas „jedino moglo začuditi da navijači Prištine počnu slaviti cara Lazara. U vremenu apsurda, dodaje on, obrazovanje i politička situacija u poslednjih dvadeset godina pogoršali su stanje na tribinama.
„Međutim, ja ne verujem da su tribine ogledalo društva. Postoje ljudi, a vidim to i po reakcijama u Hrvatskoj, koji se zgražavaju na takve pojave u Splitu. Split, naravno, nema nikakve veze sa onim gradom iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kad su mnogi igrači igrali za Hajduk bez ikakvih problema. Puno je vode proteklo ispod raznih mostova i više nemamo prava ičemu se čuditi, pa ni tome da su Hajdukovi navijači ekstremni desničari“, kaže Kosanović.
Kako Riječani leče komplekse
I navijači Rijeke u bivšoj Jugoslaviji nisu bili skloni nacionalizmu, ali su se u međuvremenu, radikalizovali.
Stvar sa Rijekom je mnogo kompleksnija, ocenjuje Kosanović jer se riječka „Armada“ osamdesetih godina ogrešila o nacionaliste koji navijaju za Hajduk „saradnjom sa Srbima“.
U finalu kupa maršala Tita, 1987. kad je Hajduk osvojio kup u Beogradu u utakmici protiv Rijeke, Riječani su navijali protiv Hajduka, zajedno sa „delijama“, zbog čega im je nalepljen pečat „antihrvatstva“.
„Ono što je je posebno bizarno ja da se u jednoj tolerantnoj, multikulturnoj sredini kao što je Rijeka, sa tribina čuju ekstremističke poruke, samo zato što ti klinci pokušavaju kompleks hrvatstva nadoknaditi velikim ustašijanjem po tribinama i dokazati ’Bed blu bojsima‘ i ’Torcidi‘ da su oni zapravo još veći Hrvati“, kaže Kosanović.
On podseća da su navijači Rijeke pre nekoliko godina vređali golmana Srbina koji je branio za njihov tim, iako je bio jedan od najboljih u poslednjih 20 godina.
