Zbog najave Prištine da će formirati vojsku i pretnje da će prekinuti briselski dijalog, predsednik Srbije Tomislav Nikolić zakazao je za danas u 13 časova sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Vojni analitičar pukovnik u penziji Goran Jevtović kaže za „Sputnjik“ da ta sednica Saveta povodom formiranja ’vojske Kosova‘ kasni bar pet godina, jer je ona formirana davno, samo nema takav naziv.
Kako kaže, njen zvaničan naziv je Bezbednosne snage Kosova, nije naoružana teškom tehnikom ali ima sasvim solidne pešadijske i specijalne snage, kao i prateću logistiku.
„Tu ’vojsku Kosova‘ formirao je NATO. Već pet godina u Ministarstvu bezbednosnih snaga Kosova u samim bezbednosnim snagama rukovodi general Rahman Rama, inače komandant operativne zone Šalja iz perioda 1998. i 1999. iz sastava OVK. Postoje savetodavni, komandni timovi NATO-a koji su Bezbednosne snage Kosova formirale po procedurama Alijanse. Problem je samo u njenom nazivu i izmeni zvanične strategije i doktrine koja zasad ne predviđa da štiti teritorijalni integritet i suverenitet takozvane države Kosovo. Sednica Saveta koja će danas biti održana na terenu neće promeniti ništa suštinski, već će imati samo umirujući uticaj na građane Srbije“.
Jevtović, međutim, naglašava da su Bezbednosne snage Kosova nastale na temeljima nikada rasformirane OVK. Podseća da ako taj film vratimo unazad 18 godina videćemo ozbiljnu snagu te vojske, i to ne samo mirnodopski deo koji broji oko tri hiljade ljudi već imaju i nekoliko desetina hiljada obučenih boraca koje mogu da mobilišu.
„Kosovski zaštitni korpus (što je bio izgovor za nerasformiranje terorističke vojske Kosova) prerastao je u Bezbednosne snage Kosova, a ukoliko otvorite njihov sajt videćete da se radi o pravoj vojsci koja uveliko učestvuje u programu Partnerstva za mir, na vojnim vežbama i seminarima. Njihov oficirski i podoficirski kadar se već pet-šest godina školuje u NATO centrima. Počev od SAD, gde imaju prve pitomce na Vest pointu, preko Nacionalnog koledža u Vašingtonu, zatim Kraljevskog koledža u Londonu i drugim NATO školama širom Evrope“.
Naš sagovornik dodaje da je iluzorno govoriti da je Vojska Kosova u nastajanju, ona je zaživela, kao takva se i ponaša, a problem našeg rukovodstva je što se bavi formom, a ne suštinom i sadržajem.
Nažalost, prema mišljenju penzionisanog pukovnika Jevtovića, „vojska Kosova“ može veoma brzo, u roku od 72 sata, da preraste u ozbiljnu oružanu silu od nekoliko desetina hiljada ljudi iza kojih logistički i finansijski stoji NATO kao savez, ali i njegove članice ponaosob. „Zanimljivo je da su albanska i ’kosovska‘ vojska praktično objedinjene i što se tiče školstva i zajedničkih obuka. One su praktično u fizičkom spoju, i to predstavlja veliku pretnju ne samo za Srbiju već i za ceo region, a to odlično znamo mi koji smo ratovali na Kosovu“, naglašava Jevtović.
On ističe da Rusija u ovoj situaciji može mnogo da nam pomogne tako što ćemo joj dozvoliti da formira jednu ili dve baze na teritoriji Srbije.
„Nama je potrebno hitno vojno savezništvo sa Rusijom, jer smo do 2007. uništili Vojsku Jugoslavije, planski, po nalozima NATO-a, a pod izgovorom Partnerstva za mir, jedinstvene bezbednosne i odbrambene politike, bratstva, ljubavi, mira i svega ostalog što su proklamovali. Tako smo jednu ozbiljnu silu koja se naučno dokazala kao odlična u odbrani protiv izuzetno moćnog protivnika jednostavno demontirali. Tadašnja mirnodopska vojska je imala 110 hiljada, a ratna vojska više od 450 hiljada ljudi. Imali smo 1.100 tenkova, preko 3.500 jedinica artiljerijskog oružja, više od 500 oklopnih vozila, snažnu logistiku i razvijenu infrastrukturu, i naravno da sada kada svega toga više nema svi u regionu predstavljaju opasnost za našu zemlju“.
Problem sadašnjeg rukovodstva je što želi da revitalizuje tu silu ali je potrebno vreme, smatra penzionisani pukovnik Goran Jevtović. Pravi potez bi bio vojno savezništvo sa Rusijom, onako kako je to uradio predsednik Sirije Bašar el Asad, jer je sva priča o vojnoj neutralnosti krajnje degutantna, smatra Jevtović. On naglašava da Srbija može da ima bilateralna vojna savezništva, ali da i dalje ostane po strani kada je u pitanju blokovska podela.
„Vojno neutralan ne znači ništa, jer vam onda niko ne garantuje bezbednost u slučaju bilo čije agresije. Na našu nesreću, mi znamo da brojne članice NATO-a imaju aspiracije ka našoj teritoriji, tako da je suludo govoriti o miru i vojnoj neutralnosti kada nam naši vekovni neprijatelji pokazuju šta žele sa nama. Ne možemo geostrateške državne procene i predviđanja sprovoditi tako što ćemo pretpostavljati ni na kakvim činjenicama da nas niko neće napasti. U tom smislu je vojna neutralnost, koja inače kao vojni termin ne postoji, potpuno iluzorna. Problem je što i taj izraz po prirodi stvari umrtvljuje odbrambenu sposobnost jedne nacije i nije poželjna pogotovo u ovakvoj konstelaciji odnosa u svetu“, zaključuje Jevtović.
