U ekskluzivnom intervju za Sputnjik Bogdanov navodi da je to rekao i predsedniku i premijeru Srbije Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, od kojih je iz prve ruke čuo šta se dešava u regionu, te da će preneti u Moskvu ocene o tome šta se dešava u Srbiji i oko nje. Dinamika razvoja situacija i na Balkanu i u Srbiji je tako intenzivna da to zahteva stalne kontakte i koordinaciju između Beograda i Moskve, a u tom svetlu veliki značaj imaju kontakti rukovodstava naše dve zemlje, ističe Bogdanov. On nije mogao da precizira kad se može očekivati sledeća poseta visokih ruskih zvaničnika Srbiji i obrnuto, a kad je reč o datumu isporuke ruskih „migova“ rekao je da je to pitanje za ljude koji se neposredno bave vojno-tehničkom saradnjom naše dve zemlje.
Sudeći po onome što je saopšteno iz kabineta premijera i predsednika, najvažnije pitanje koje ste danas razmatrali je regionalna kriza. Jasno je da je situacija ovde ponovo nestabilna. Premijer Vučić Vam je takođe govorio i o Kosovu, o nameri Prištine da formira „vojsku Kosova“ suprotno rezoluciji 1244. Vi ste rekli da bilo kakva nestabilnost na Zapadnom Balkanu loše utiče i na okolnosti na međunarodnoj sceni. Možete li nam objasniti šta ste imali u vidu?
— Naravno, zato što se Bliski istok naziva tako, jer nam je blizak, ali Balkan, ovaj region i Srbija su mnogo bliži i Rusiji i ruskom narodu i našim interesima. S tim u vezi mi smo zainteresovani da ovaj region bude stabilan i bezbedan. To bi stvorilo i uslove za ekonomski razvoj zemalja ovog regiona i Srbije i povoljnije uslove za razvoj odnosa i plodotvornu, rezultativnu, obostrano korisnu saradnju sa Rusijom. Svakako da ovo što se dešava u ovom regionu neposredno zadire u naše interese. To je i pitanje bezbednosti, borbe protiv terorizma, stabilnosti u ovom regionu, jer mi bismo zaista želeli da vidimo dobre, povoljne, mirne uslove za razvoj naših odnosa sa Srbijom i susednim zemljama.
Otkud odjednom takva nestabilnost u regionu? Kako Moskva vidi razloge te nestabilnosti?
— Po našem mišljenju, postoje snage, i lokalne, i na širem planu, koje su možda zainteresovane da se stvore neki problemi među narodima i državama u ovom i drugim regionima kako bi nastala situacija konfrontacije. Ona bi omogućila da se po principu zavadi, pa vladaj manipuliše i utiče na oslabljene aktere političkih i drugih procesa u određenom regionu sveta, uključujući i Balkan.
S druge strane, sa Zapada čujemo rafalnu paljbu upozorenja da je upravo Rusija razlog nestabilnosti na Balkanu jer ona hoće da se vrati na Balkan. Recimo, premijerka Britanije Tereza Mej poziva zapadne kolege da se aktivnije suprotstavljaju aktima Rusije na Balkanu. Posebno se akcentuje, kako kažu, dezinformaciona kampanja Rusije i po pravilu se pominje ono što se desilo u Crnoj Gori, taj navodni pokušaj državnog prevrata. Dakle, svuda im se priviđa ruka Rusije. Kako vi vidite te optužbe?
— Dobro ste rekli, svuda. Šta god da se desi, bilo kakvi problemi da iskrsnu, pa i u unutrašnjoj politici, recimo predsednički izbori u Sjedinjenim Državama, svi vide ruku Moskve. Pošto je to postalo već opšte mesto u razmišljanjima nekih naših zapadnih partnera, rukovodilaca i medija veoma je teško komentarisati takve izjave. Nadam se da će uskoro šef britanske diplomatije Boris Džonson posetiti Moskvu i da ćemo imati priliku da sa našim britanskim partnerima razmotrimo sva ta pitanja. Što se tiče naših odnosa sa balkanskim narodima i Srbima, oni imaju viševekovnu istoriju, pa i duhovnu. Mislim da postoji poseban karakter naših odnosa i zato se ne može reći da smo mi odlazili i dolazili. Uvek smo bili tu i uvek su Srbi bili u našim srcima. Ne treba da bude nikakvih iluzija niti sumnji da mi saosećamo sa narodima ovog regiona, a pre svega sa srpskim narodom imamo posebnu bliskost. Mi smo pravoslavni narodi. Sa druge strane, mi svima kažemo i pokazujemo to na delu da poštujemo principe međunarodnog prava, poštujemo Povelju UN i princip nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država. Mi sami se pridržavamo tih principa veoma strogo i pozivamo naše partnere, pa i one na Zapadu da zaista poštuju i Povelju UN i čvrste principe da je sudbina naroda i zemalja i ovog regiona, a to se tiče i Bliskog istoka, kojim se ja neposredno bavim, pravo i mogućnost naroda da sami odlučuju o vlastitoj sudbini, vektor razvoja tih zemalja, ko će biti u rukovodstvu, parlamentu, vladi u fotelji predsednika — da je to suvereno pitanje i pravo samih tih naroda. Mi se ne mešamo u ta pitanja i pozivamo naše partnere uključujući one na Zapadu da se ne mešaju.
Rekli ste takođe da delite stav Srbije kad je reč o rešavanju regionalnih pitanja, a poručili ste i da Srbija može i nadalje da se osloni na Rusiju u odbrani svojih nacionalnih interesa. Kako vidite situaciju na Kosovu, da li smatrate da je opasno ono što se tamo dešava?
— Ono što smo čuli od rukovodilaca Srbije jeste da je oni ocenjuju kao opasnu i mi nemamo razloga da dovodimo u pitanje opravdanost takvih ocena. Mi se u ovom slučaju oslanjamo na analize i prognoze naših prijatelja u Beogradu i na osnovu toga ćemo i graditi svoj politički pristup.
Zaduženi ste za Bliski istok i Afriku i došli ste da razgovarate o tim pitanjima. Zašto je tako mala zemlja kao Srbija važna za razmatranje bliskoistočnih problema sa Rusijom?
— To je bila inicijativa naših srpskih kolega. Mi veoma cenimo takvo interesovanje za naše stavove i ocene. Sa svoje strane takođe smatramo da Srbija kao evropska država sa veoma značajnom istorijom može i treba da igra važnu ulogu. Imamo i neke zajedničke projekte i delimo napore usmerene na pružanje humanitarne pomoći, između ostalog sirijskom narodu. Znate da je pružena pomoć preko Rusko-srpskog humanitarnog centra i da je poslata pošiljka za stanovništvo u Sirijsku Arapsku Republiku. Tu su svakako i problemi, čak tragedija hrišćanstva u raznim regionima, posebno na Bliskom istoku. Znate da odatle beže hrišćani zbog islamskog ekstremizma koji zaista nanosi štetu narodima tog regiona i pokušava da prikaže situaciju kao da se vodi verski rat. Na udaru su se našli hrišćani i s tim u vezi u Ženevi je pre nekoliko dana u Savetu za ljudska prava održan međunarodni forum o pitanjima prisustva i zaštite hrišćana na Bliskom istoku. Bilo nam je vrlo drago što se Srbija priključila zemljama inicijatorima tog skupa. Mi imamo nekoliko takvih zajedničkih pravaca koji imaju praktični značaj. Da ne govorim o problemima nelegalne migracije koja je zapljusnula zemlje Evrope i pogodila interese naših srpskih prijatelja. Tu takođe treba tražiti uzroke i korene tog problema, a oni leže u nestabilnosti na Bliskom istoku i tragediji koju doživljavaju narodi čitavog niza zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike. I naravno, s tim u vezi problem terorizma i pretnja koju on nosi koji se proširio pre svega u Siriji i Iraku. Upravo je u tom regionu nastala takozvana Islamska država. Na veliku žalost, u redovima tih zločinaca ima i građana Srbije, Rusije i drugih zemalja, a mi veoma strahujemo da će se, pošto steknu borbeno iskustvo, ti ljudi sa veoma opasnim idejama i namerama vratiti u naše zemlje.
Zato je naš zajednički interes da koordiniramo napore u borbi protiv tog globalnog zla. A kako bi ti antiteroristički napori bili maksimalno efikasni to zahteva razmenu informacija i iskustva i stvaranje, a na to je pozivao i predsednik Vladimir Putin, širokog antiterorističkog fronta uz učešće najvećeg mogućeg broja članica međunarodne zajednice i onih snaga koje mogu i sposobne su da ratuju sa teroristima na terenu. Imam u vidu i sirijsku i iračku vojsku i druge formacije, između ostalog i iz redova patriotske opozicije koji bi mogli uz našu i podršku međunarodne zajednice da se aktivno bore i u bliskoj budućnosti likvidiraju taj fenomen koji predstavlja veliku opasnost na Bliskom istoku.
Pomenuli ste humanitarnu pomoć koju je Srbija uputila u Alep uz pomoć Rusije. Da li postoji mogućnost sličnih inicijativa u budućnosti? I možda je rano govoriti, ali kad se završi rat u Siriji, a mi se svi nadamo da će to biti vrlo brzo zahvaljujući Rusiji, može li se Srbija uključiti u projekte obnove Sirije?
— Naravno, mi smatramo da i Srbija i druge zemlje mogu da se priključe zavisno od njihove političke volje, njihovih želja i mogućnosti. Ta pitanja treba uputiti našim prijateljima u Beogradu i našim partnerima u drugim zemljama Evrope i ne samo Evrope. Nadamo se da ćemo zajedničkim naporima međunarodne zajednice uspeti da prvo završimo rat, a to treba da urade sami Sirijci, ali uz naše posredovanje i podršku, a onda bez odlaganja da pomognemo Sirijcima i Iračanima da obnove infrastrukturu, ekonomiju, da ponovo izgrade stambeni fond kako bi se rešio problem migranata i povratka izbeglica kojih je na milione u raznim zemljama, uključujući i Srbiju.
Kad već govorimo o Siriji, da li je moguće završiti rat u Siriji bez saradnje Rusije i SAD, a takođe i Turske?
— Naravno da nije moguće. Što se tiče naših turskih partnera, predsednik Erdogan je u poseti Moskvi i u toku su intenzivni, temeljni razgovori sa turskim rukovodstvom o nekoliko zadataka odjednom, da ne govorim o našim bilateralnim odnosima koji zaista imaju strateški značaj. Što se tiče Bliskog istoka i Sirije, aktivirali smo proces iz Astane gde glavnu ulogu igraju Rusija i Turska, priključio se i Iran, sad se priključuje Jordan, a za stalno prisustvo i praćenje tog procesa UN veoma je zainteresovana i nova američka administracija.
Cilj procesa iz Astane je jačanje režima obustave borbenih dejstava, prekida vatre, ali to nije dovoljno. Treba ići dalje, treba jačati napore samih Sirijaca u borbi protiv terorista i istovremeno se baviti unapređivanjem poltičkog procesa. To je ženevska platforma sa čitavim nizom međunarodnih aktera. Na tom planu, naša saradnja sa Turskom je veoma važna, ona se sada već konkretizuje i dosta uspešno napreduje. Ali tu je i nova američka administracija predsednika Trampa i mi očekujemo imenovanje novih ljudi koji će se baviti praktičnim pitanjima, pa i onima koji se tiču sirijskog rešenja, kao i razrađivanje zajedničkih koordinisanih pristupa kako bismo sa našim američkim partnerima maksimalno efikasno unapređivali i pitanja prekida borbenih dejstava, borbe protiv terorista i isporučivanja humanitarne pomoći sirijskom stanovništvu.
I naravno politički proces na bazi rezolucije 2254 SB UN koja je usvojena jednoglasno. Na tom planu i u strukturama koje su formirane, tzv. Bečkom procesu i formatu međunarodne grupe za podršku Siriji, uvek su ti sastanci počinjali i održavani uz kosponzorstvo Rusije i SAD. Mi bismo želeli da nastavimo i čak ojačamo tu vezu, zajedničku lidersku ulogu Rusije i SAD, od kojih svakako veoma mnogo toga zavisi i na Bliskom istoku i na međunarodnoj sceni u celini na planu rešavanja globalnih problema i izazova, pa i u UN i u Savetu bezbednosti.
Ostvareni su već i kontakti načelnika generalštabova, to je veoma važna etapa.
— Već su se sastajali načelnici generalštabova u Bakuu, a poslednji je bio u Antaliji. Smatramo da takvi sastanci omogućavaju da se u temeljnoj i otvorenijoj atmosferi razmotre vojno-strateška pitanja između Rusije, Turske i SAD.
