„Mislim da veći deo srpske javnosti smatra da je Hrvatska započela regionalnu trku u naoružanju, ali je jasno i zašto srpski zvaničnici izbegavaju da govore o Hrvatskoj kao pretnji. Sa druge strane, koncepcija nacionalne bezbednosti je uvek odgovor na neki izazov, pa je tako i ova modernizacija srpske vojske odgovor na neki od trenutnih izazova. Taj ’srpski odgovor‘, koji u ovom slučaju stiže iz Moskve, veoma je važan za vladajuću garnituru, posebno uoči predstojećih izbora“, kaže Krutikov za Sputnjik.
On napominje da je trgovina naoružanjem i dalje veoma važan izvor prihoda za ruski budžet, ali naglašava da nije i osnovni, i zato bi skoro svaki sporazum o isporuci ruskog naoružanja, kako kaže, trebalo sagledavati ne samo kroz ekonomsku prizmu, već i kroz prizmu politike.
„Može se reći da se posle takvih sporazuma Rusija u vojnom smislu vraća na Balkan, a nemoguće je zamisliti da takav sporazum bude sklopljen između Rusije i bilo koje druge balkanske zemlje. Srbija je sada definitivno glavni vojni partner Rusije u regionu. Za premijera Vučića, kao i za predsednika Nikolića, jačanje vojnih veza sa Moskvom, između ostalog i preko modernizacije vojske, od izuzetnog je značaja“, objašnjava Krutikov.
A vojne analitičare Aleksandra Radića i Dragana Krsmanovića pitali smo u kojoj meri će naoružanje iz Rusije biti značajno za Vojsku Srbije.
Radić kaže da je za srpsko vojno vazduhoplovstvo posebno važno pojačanje od šest aviona MiG 29.
„Oni su ovom trenutku neophodni, jer za četiri aviona koji su sada na aerodromu u Batajnici ističe međuremontni ciklus — to je period unutar kojeg oni mogu da lete nakon poslednjeg remonta. U ovom trenutku, MiG 29 je spas za našu vojnu avijaciju — omogućiće da se obezbedi dežurstvo u sistemu protivvazdušne odbrane, što je mirnodopska obaveza koja u avijaciji postoji 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To je za nas i nacionalna i međunarodna obaveza, ali je ujedno i trening za pilote koji te zadatke izvršavaju. Dakle, nije reč o dostignuću, nije reč o skoku — u pitanju je spasavanje srpskog vojnog vazduhoplovstva“, kaže Radić.
Dragan Krsmanović, penzionisani pukovnik i bivši komandant aerodroma Ponikve u vreme NATO agresije, potvrđuje da će novi ruski avioni znatno unaprediti odbrambenu moć zemlje.
„Svaka modernizacija je značajna, ali ta u sferi vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane je posebno važna. Mislim pre svega na tu konkretnu nabavku aviona, ali i na potencijalnu buduću nabavku, koja bi nam u perspektivi mogla doneti protivavionski raketni sistem BUK. To bi zaista bio jedan dodatni kvalitet u jačanju odbrambene moći Srbije i to ne može biti zanemarljivo. Međutim, ne smemo da gubimo iz vida da je odbrana zemlje jedan celovit sistem i da to što ste promenili jedan segment nikako ne znači da je automatski ceo sistem bitno unapređen“, naglašava Krsmanović.
On je za Sputnjik objasnio i šta tačno podrazumeva proces modernizacije i revizije aviona MiG 29. Oni su, kaže Krsmanović, konstruisani za određeni nalet, odnosno broj časova letenja. Nakon toga, bez obzira na to što su možda trenutno još uvek upotrebljivi, moraju da prođu kroz ozbiljan remont.
„Svaki avion, a posebno ti tipa MiG 29, koji imaju odlične letne karakteristike, moraju da prođu kroz tačno određenu fazu modernizacije opreme. To je zaista neophodno, kako bi potom mogli da koriste savremenije radare, da upotrebljavaju efikasnije rakete…“, kaže Krsmanović, i napominje da je modernizacija aviona, u suštini, jedan neprekidan proces.
Naš sagovornik napominje i da je avijacija za Srbiju veoma važna, odnosno da ima prednost u odnosu na ostale rodove vojske, jer daje mogućnost uzvratnog udara na čitavoj teritoriji potencijalnog agresora, a pogotovo ako je on u neposrednom susedstvu.
„To je jedna ozbiljna pretnja koju bi potencijalni agresor morao da ima u vidu. Ona bitno utiče na odvraćanje nekih eventualnih agresivnih namera, a naročito u slučaju suseda“, zaključuje Krsmanović.
