U EU i NATO-u pokušavaju da odgonetnu sa koje strane će stići naredni izazov od Rusije. Po mišljenju novinara „Fajnenšel tajmsa“, oni treba da se brinu za baltičke zemlje, već za Jugoistočnu Evropu — Balkan.
Nakon devedesetih godina prošlog veka, koje su obeležili ratovi na Balkanu, došlo je do stabilizacije zahvaljujući podršci SAD i možda dalekoj, ali perspektivnoj integraciji sa EU, što je na kraju pomoglo da se objedini narod bivše Jugoslavije, kao što se to desilo sa Francuskom i Nemačkom.
Sada, u pozadini ekonomske krize, talasa izbeglica, „bregzita“ i rasta nacionalizma u Evropi, novo proširenje EU teško da može da se predvidi, dok Donalda Tramp izgleda uopšte nije zainteresovan za zemlje na margini Evrope, piše list. Ta činjenica otvara Rusiji mogućnost da pruži otpor širenju uticaja EU i SAD i da pokuša da izmeni saveze, pa čak i granice.
„Moskva koristi svoje kulturne veze sa pravoslavnim slovenskim narodima.“
Prema rečima autora članka, kakva god previranja da se dešavaju na Balkanu, ruka Moskve će biti negde okolo. On tvrdi da je pokušaj oktobarskog državnog udara u Crnoj Gori, koji su prvo pripisivali srpskim nacionalistima, u stvari bio organizovan uz podršku ruskih specijalnih službi, kako bi se zasmetalo da zemlja uđe u NATO. Voz koji je krenuo prema Kosovu sa natpisom „Kosovo je Srbija“ proizveden je u Rusiji. Osim toga, Rusija podržava nacionalistički raspoloženog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji poziva na otcepljenje od Bosne i Hercegovine, a u krizi u Makedoniji podržava stranu koju ne podržava EU.
Kako bi se u regionu pružio otpor Rusiji i kako se ne bi dozvolilo prisustvo ruske vojske, SAD i EU treba da se bore za simpatije stanovnika Balkana. Bez obzira na savetnike i činovnike Donalda Trampa, kao i na njegove lične stavove i poglede, postoji verovatnoća da će SAD ostati zainteresovane za razvoj Evrope.
Uostalom, čak i ako je perspektiva ulaska Balkana u EU maglovita, Evropa poseduje poluge uticaja na tu situaciju. Kao izvor pomoći, investicija i po trgovinskim odnosima EU značajno prevazilazi Rusiju. Bez obzira na kulturne veze sa Rusijom, praktično ceo migracioni talas sa Balkana odlazi u Evropu.
Međutim, malo je obećanja i investicija od Evrope kako bi se situacija ispravila. EU treba da se bavi ovim regionom mnogo više, smatra autor članka. Potrebno je pažljivo pratiti razvoj situacije, boriti se protiv ruske propagande, a evropski lideri treba stalno da posećuju region, kako bi pokazali da Balkan i njegove probleme shvataju ozbiljno.
„Pre svega, za to je potrebna politička volja. Bez toga najproblematičniji ugao Evrope može da se surva u svoju tamnu prošlost, što može da ima opasne posledice po čitav kontinent“, zaključuje „Fajnenšel tajms“.
