„Što se tiče saopštenja o hekerskom arsenalu CIA, naravno da smo ih videli, čitali… Polazim od toga da, prema saopštenju medija, eksperti smatraju ove informacije istinitim. Izgleda kao da su odgovarajuća lica u američkoj administraciji zabrinuta zbog ovog curenja — smatraju ga curenjem, a ne izmišljotinom — i preduzeće odgovarajuće mere kako se to više ne ponovilo. Međutim, govoreći o činjenicama, primorani smo da uzmemo u obzir sve to što je objavljeno“, rekao je Lavrov na pres-konferenciji sa šefom nemačke diplomatije Zigmarom Gabrijelom u Moskvi.
U Kremlju smatraju da informacije Vikiliksa o „prisluškivanju“ predsednika Rusije Vladimira Putina zaslužuju pažnju, rekao je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Kako je ranije Vikiliks naveo, u novoj seriji podataka koje je CIA smatrala strogo čuvanom tajnom, američki obaveštajci su koristili „pet lokacija za tajno slušanje“.
Oni su sve te lokacije nazivali „Džepni Putin“ (pocket Putin) i koristili su ih za prisluškivanje računara i telefona, u koje su prethodno ubacivani „zloćudni softveri“.
Lokacije za prisluškivanje su bile postavljene na serveru CIA, a ekipa ljudi koja je operisala njima je zaposlena u Operativnom odeljku za podršku, koji postoji kao posrednik između operativnog osoblja CIA i osoblja za tehničku podršku CIA.
CIA has 5 test covert 'listening post' servers called 'PocketPutin' https://t.co/Qre3P18fIv pic.twitter.com/rAWjysK5Vy
— WikiLeaks (@wikileaks) March 8, 2017
Sve to je funkcionisalo tako što agenti CIA izdaju zahteve posle čega dolazi do hakerskih napada, preko niza lokacija, uključujući i „Džepnog Putina“.
Vikiliks nije objavio gde su korišćene lokacije za prisluškivanje sa imenom ruskog predsednika, kao ni šta su prikupljale, ali se ističe da je svrha bila „nadgledanje i komunikacija sa zloćudnim softverima koji su napadali računare i drugu opremu“.
Navodno je Operativni odeljak za podršku svoje projekte nazivao „najcrnjim ’trojancima‘ i alatima za prikupljanje podataka“.
