Situacija se na Balkanu menja iz sata u sat. Kosovski parlament usvojio je danas rezoluciju kojom traži bezuslovno puštanje Ramuša Haradinaja i prekid dijaloga sa Beogradom dok se taj zahtev ne ispuni. Rezolucijom se zahteva i da kosovska Vlada traži od Evropske unije da natera Srbiju da poništi sve poternice i optužnice protiv kosovskih Albanaca. Kakav je stav Beograda?
— Sada je jasno da nisu svi akteri u dijalogu opredeljeni za stabilnost i mir. Srbija je iznenađena ovakvom odlukom privremenih institucija samouprave u Prištini i smatra da je sada jasno da je sve što su politički predstavnici kosovskih Albanaca radili prethodnih meseci da bi podigli tenzije zapravo bilo samo traženje izgovora da se prekine normalizacija odnosa i dijalog sa Srbima i sa Beogradom. Mi ostajemo posvećenim razgovorima jer je to način za rešavanje sporova i usklađivanje interesa i sa političkim predstavnicima Albanaca. Međutim, posle javnog izjašnjavanja pokrajinske skupštine o pozivu na prekid dijaloga i duboko pogrešnog i nelegalnog pokušaja formiranja tzv. „kosovske vojske" jasno je kao dan da nisu svi akteri u dijalogu istinski opredeljeni za stabilnost i mir.
Dešavanja u Prištini i potez kosovskog predsednika Hašima Tačija samo su dodatno otežali ionako ne baš sjajne odnose sa zvaničnicima u Beogradu. Da li ste vi, gospodine Đuriću, očekivali da Tači uprkos upozorenjima Srbije ali i Sjedinjenih Država i NATO-a ipak uputi u skupštinsku proceduru Zakon o promeni mandata Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage.
— Prištinska separatistička politička elita imala je jasnu nameru da mimo rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, ali i mimo sopstvenog ustava, izgura jedan nakaradni nacrt zakona koji bi kosovski zaštitni korpus, koji je transformisana teroristička Oslobodilačka vojska Kosova, proglasio na području naše južne pokrajine nekakvom vojskom. To, naravno, ne bi bila vojska u pravom smislu te reči, to bi bila paravojska sačinjena najvećim delom od dojučerašnjih terorista, ali njen cilj bi zapravo bio ugrožavanje stabilnosti, bezbednosti i sigurnosti šireg regiona, pre svega naših građana na Kosovu i Metohiji. Mi smo se oštro usprotivili tome, i nismo samo verbalno i deklarativno stali protiv toga nego bih rekao i marljivim radom pridobili i naše tradicionalne prijatelje i saveznike Rusiju i Kinu, stalne članice SB, ali i ozbiljno razgovarali sa državama i organizacijama koje daju podršku jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i njima obrazlagali i objašnjavali koji su argumenti protiv tako nečega i kakve implikacije to može da ima za stabilnost i bezbednost na Balkanu. Zaista bez preterivanja, ogroman doprinos tome dala je relacija koju je, uz dosta truda i napora i izlažući se napadima, sa predstavnicima NATO-a gradio i premijer Aleksandar Vučić. Smatram da je u borbi za to da i kod onih koji nisu tradicionalno naklonjeni našoj stvari objasnimo kakva je opasnost za širi region, pa i za njihove interese, došlo do toga da oni danas nisu u stanju da sprovedu takvu jednu inicijativu, i u tom smislu mislim da opet nije preterano reći, već je zaista realno, da je ovo značajan uspeh naše diplomatije, naše zemlje u celini.
Premijer Aleksandar Vučić isto veče je razgovarao sa Hašimom Tačijem, ali nije uspeo da ga ubedi da odustane od te zamisli. Da li je to prvi put da je upotrebljen „crveni telefon"?
— Srbija i njeni najviši predstavnici nikada nisu bežali od razgovora sa izabranim predstavnicima kosovskih Albanaca. Ako mislite da je lako ili prijatno razgovarati sa ljudima koji su do juče nosili uniforme i ratovali protiv našeg naroda — nikome od nas to nije prijatno, ali mi to radimo pre svega imajući u vidu odgovornost za bezbednost Srba na Kosovu, koji u ovom trenutku, nažalost, zavise od tih ljudi, kako bismo pokušali da izborimo nešto više prava za njih i iznad svega da bismo pokušali da obezbedimo i sačuvamo mir i stabilnost u čitavoj našoj zemlji. Zbog toga su ti razgovori, ma koliko teški i ma koliko nepopularni, nekada ipak neophodni, i rekao bih da su u prethodne četiri godine zahvaljujući tome što nismo bežali od razgovora ipak sprečeni mnogi štetni događaji. Kao što smo potpuno glasno i otvoreno izašli kada god je neki naš vitalni interes narušavan i borili se zaista ne štedeći se. Uspeli smo da odložimo prisvajanje Trepče jedinstvenom borbom, tako je i sada u slučaju pokušaja da se na našoj teritoriji nelegalno formira nekakva vojska odlučnom reakcijom Beograda uz podršku SB UN, uključujući Rusiju i Kinu, ali i u razgovorima naših najviših predstavnika sa predstavnicima SAD i NATO-a i zemalja koje podržavaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, došlo do zaustavljanja načina na koji je Tači to nameravao da uradi.
Gura li Tači prst u oko Sjedinjenim Državama i NATO-u i zbog čega? Da li ima novog partnera?
— Sasvim sigurno da politički režim u Prištini, dakle albanska politička elita koju ne možemo tako nazvati jer su to zaista ljudi koji nemaju takvu vrstu životne zaleđine da bismo ih tako nazvali, politički predstavnici kosovskih Albanaca svoj narod guraju prevashodno u sukob sa Srbijom sa Srbima na KiM, što je posebno opasno, i smatraju da je to za njih politički odgovor na to što nisu u prethodnih 16 godina obezbedili bilo kakve uslove za život pre svega za te kosovske Albance na KiM, a sami upravljaju svojim poslovima. Za ovih 16-17 godina potpuno sami i bez našeg i stranog mešanja, čak uz ogromnu podršku zapadnih zemalja, upravljaju tom ekonomijom pa opet imaju 65 odsto nezaposlenosti. Da li možete da zamislite da se na KiM slilo do sada iz EU preko 60 milijardi evra podrške od 1999, a rezultat je nezaposlenost od preko 65 odsto — Albanci su tamo, kao i Srbi, očajni. Politički lideri očigledno nisu uspeli ništa da pruže svom narodu, sada je potrebno da za to okrivljuju Srbe, srpsku nejač na KiM, da proizvode krize u odnosima sa Beogradom. Mi to ne prihvatamo, kao što ne prihvatamo da bilo ko udara na Srbe, srpski narod i sve druge koji se osećaju delom Srbije na KiM, i evo i ovo naše nedvosmisleno glasno i otvoreno protivljenje takozvanoj vojsci Kosova to pokazuje.
Kosovski predsednik Hašim Tači je podršku za transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova zatražio i od ambasadora zemalja Kvinte. Šta oni mogu da ga posavetuju?
— Albansko lobiranje je već postalo nadaleko čuveno i moramo da priznamo sebi samima da su u decenijama koje su vodile ratu 1999. pa i u dobrom delu posleratnog perioda oni u tome bili veoma uspešni. Sada su se međutim stvari sa naše strane promenile. Mi ne stojimo više po strani i samo ćutke gledamo kako oni rade, već mi radimo marljivo, agilno, trudimo se da vučemo za rukav i one koji su ih do juče podržavali one koji ih i danas podržavaju i trudimo se da im pokažemo da ima razloga da odustanu od takvog nakaradnog projekta koji nije ni u političkom smislu samoodrživ, koji nije nešto što doprinosi stabilnosti našeg regiona. Moram da kažem, istine radi, da za razliku od drugih političkih subjekata na našoj sceni koji se bave napadima na sopstvenu vladu i vlast i sa najvećim omalovažavanjem govore o našim naporima, baveći se gadostima, jer kad neko govori o veličinama nečijih ličnih organa onda to ne možemo nazvati ozbiljnom politikom, Vlada Srbije predvođena Aleksandrom Vučićem pokušava da zaustavi sve napade na naš narod i proces secesije i nelegalnog formiranja vojske Kosova i stvaranja dodatnih tenzija u regionu, i da državu vodi u mirnom i sigurnom pravcu koji će pre svega obezbediti, kada reč o poslu kojim se ja bavim, da naš narod na KiM ostane i opstane.
Saveznici NATO-a su ozbiljno zabrinuti zbog predloga prištinskih vlasti o transformaciji bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, bez neophodnih ustavnih promena. Koje su potencijalne sankcije za Prištinu i Tačija? Čega i koga treba da se boje?
— Boga se očigledno ne boje, jer ljudi koji nose na duši toliko ubijenih, toliko prognanih, nemaju preteranog kontakta sa savešću i sa moralom i jezikom, ali ipak smatram da i oni koji donose odluke u Prištini moraju da vode računa o političkoj realnosti. Ona za njih danas jeste da ne uživaju onu vrstu široke podrške u delu međunarodne zajednice kako su uživali 2008. kad su jednostrano proglasili nezavisnost. Geopolitička mapa i odnosi snaga u svetu promenili su se u našu korist, i mislim da zbog toga ima jako mnogo nervoze kod političkih lidera kosovskih Albanaca. Zapravo, njih strah tera na agresivno ponašanje, kao što kaže naša poslovica „u strahu su velike oči" i oni se boje da bi one političke okolnosti koje su dovele do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. u međunarodnoj zajednici bile potpuno promenjene u narednom periodu, a već vide da u Srbiji nema ni traga od onih političkih okolnosti iz te godine kada smo imali predsednika koji je terao politiku na jednu stranu, premijera koji je terao na drugu stranu, i onda Srbija nije bila u stanju da odgovori na izazove jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Sada Srbija ima jedinstvenu, snažnu, celovitu politiku koja obuhvata kao jedan od ključnih imperativa uz ostale prioritete i odbranu našeg naroda na KiM.
Kosovski predsednik je za Jensa Stoltenberga imao umirujuću poruku, jer su, kako je rekao, Bezbednosne snage Kosova trenirale upravo članice NATO-a. Da li, po vašem mišljenju, Alijansa igra dvostruku igru?
— Ja mogu samo da govorim o tome kakvu igru igra Srbija. Mi smo zemlja koja brani svoje pravo, svoj narod, i svako ko u tome iskreno želi da nam pomogne uživa naše simpatije, podršku i razumevanje. Mi znamo da su Rusija, Kina i mnoge druge države nama takvu podršku pružale, i zbog toga naš narod i prepoznaje vrednost te vrste podrške. Sa druge strane, mi razvijamo naše odnose i sa EU i sa SAD, imamo dijalog i sa NATO-om, i ko god od država koje su priznale nezavisnost Kosova vidi da stvari na KiM ne idu u dobrom pravcu kad je reč o tamošnjim institucijama i političkim pseudoelitama, hvala mu na tome. Hvala svakome ko je objektivan, pa makar i ne bio na našoj strani.
Tači tvrdi da je njegova inicijativa potpuno legitimna i da je pogodila samo beogradske zvaničnike. Navodi da je trenutno jedina pretnja za mir u regionu povećanje ruskog uticaja i broj vojnih aviona u bazama u Srbiji. Kako je rekao, „ovo mora biti dodato pretnjama koje predstavlja terorizam, a Kosovo je i dalje šampion u regionu u borbi protiv terorizma". Da li je to njegova predizborna kampanja?
— Ja sam oduševljen tom izjavom, i mislim da je oduševljen i gospodin Ljavdrim Muhadžeri, jedan od lidera DAEŠ-a koji je iz Kačenika sa KiM. Siguran sam da je oduševljeno i hiljade boraca Islamske države sa Kosova, od kojih se nekoliko stotina u našu južnu pokrajinu već vratilo u sanducima. Mislim da postoji ogroman kontrast između Tačijevih izjava i onoga što je stvarnost.
Srpska lista čeka i da Priština formira Zajednicu srpskih opština. Od toga će zavisiti i odmrzavanje statusa Srba u kosovskim institucijama. Ima li pomaka u ovom trenutku?
— Zajednica srpskih opština je nešto na šta su se Albanci prvo obavezali, a onda počeli od toga da beže kao đavo od krsta predstavljajući ZSO samim Albancima na Kosovu na potpuno pogrešan način kao da će ona da umanji nešto od prava koja Albanci imaju na KiM, a u stvari je upravo suprotno. Ako Srbi na Kosovu budu imali dovoljno političkih, ekonomskih, socijalnih i svih drugih prava, ako se budu osećali komforno, onda će njihovi odnosi sa Albancima da budu neuporedivo relaksiraniji i onda će i ekonomija da krene nabolje. Danas Albanci napuštaju Kosovo u desetinama hiljada na godišnjem nivou. Čak je i brat premijera Mustafe pokušao kao ilegalni emigrant u jednom od onih autobusa da stigne do Nemačke i to vam sve govori o stepenu očaja običnog sveta na Kosovu. Mi zato kažemo — hajde ljudi, nemojte više da se bavite samo napadima na Srbe na KiM, hajde da razgovaramo o tome da umesto tih priča o nasilnoj secesiji, o separatizmu i o svemu ostalom, razgovaramo o tome kako da se živi na Kosovu i kako da opstanu ljudi. Bojim se da ta politika koja se vodi stvara lošu perspektivu za sve koji tamo žive.
Gde je danas briselski dijalog?
— Mi smo jako mnogo truda i napora uložili u sve to. Samo je predsednik Vlade Aleksandar Vučić više od 60 puta lično išao u Brisel da razgovaramo o ZSO. Međutim, Albanci nisu pokazali suštinsku spremnost da primenjuju sve ono što je dogovoreno. Bez obzira na to, smatram da je dobro što se razgovaralo i što će se, nadam se, razgovarati, jer dok god se razgovara, ljudi na terenu ne ginu, i za prethodne četiri godine niste videli neka masovna ubistva kojih smo bili svedoci prethodnih godina. Smatram da je to jedno od dostignuća dijaloga, pa taman da ništa drugo nismo postigli, a mislim da imamo koncept ZSO, bar imamo papir ako ništa drugo, za koji sada možemo da se uhvatimo i da se za njega borimo, što prethodno nismo imali.
