Kijev tvrdi da je Moskva prekršila dve konvencije — o borbi protiv finansiranja terorizma i o eliminaciji rasne diskriminacije. „Pogledajte se u ogledalo!“, uzvraća Rusija, demantujući sve optužbe.
Ukrajinska strana imala je izlaganje pred sudom u ponedeljak, a ruska delegacija u utorak; do kraja dana, Kijev će dati svoj odgovor, a saslušanje se završava u četvrtak, reakcijom Rusije na izlaganje Ukrajine.
Predstavnik Moskve u tom procesu, šef pravnog departmana Ministarstva spoljnih poslova Roman Kolodkin, izjavio je da su optužbe na račun Rusije „van jurisdikcije Međunarodnog suda“, i dodao da sva pitanja treba rešavati bilateralno.
Drugi član ruske delegacije, Ilja Rogačov, kaže da Ukrajina dovodi Sud u zabludu kada je reč o pravim razlozima tragičnih događaja na istoku zemlje. Nijedna državna institucija niti organizacija, ističe on, ne kvalifikuje trenutnu situaciju u tom delu Ukrajine kroz prizmu terorizma.
Štaviše, navodi ruska delegacija, u leto 2014. u zoni sukoba u Donbasu nalazilo se čak 17 PVO raketnih kompleksa Buk — istih kao onaj kojim je oboren malezijski „boing“ na letu MH17. Prema oceni delegacije Rusije, Kijev nije uspeo da iznese dokaze koji bi potkrepili tvrdnje o diskriminaciji prema krimskim Tatarima.
Predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova za humanitarnu saradnju i ljudska prava Grigorij Lukjančev saopštio je podatke prema kojima je Rusija investirala 708 milijardi rubalja, odnosno oko 12 milijardi evra, u razvoj Krima u periodu od 2015-2020. godine, od čega je više od 10 milijardi rubalja uloženo u razvoj zajednice krimskih Tatara, koji su inače zastupljeni i u organima vlasti na Krimu.
Boris Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u administraciji predsednika Vladimira Putina, u razgovoru za Sputnjik objašnjava da je Kijev oduvek koristio, pa i danas koristi Tatare kao „antiruski element“ u borbi za uticaj na pojedine ukrajinske regione.
„Za sve vreme postojanja Ukrajine kao nezavisne države, i Krima, kao tada jednog od njenih regiona, nije bila sprovedena nijedna mera koja bi Tatarima omogućila nacionalnu, kulturnu ili bilo kakvu drugu autonomiju! S druge strane, ukrajinske vlasti su na sve načine ohrabrivale razne ekstremiste i religiozne organizacije — konkretno, na Krimu je čak 10 hiljada Tatara bilo u redovima organizacije Hizb el Tahrir, panislamističke organizacije koju Moskva smatra terorističkom. Sada, kada se Krim vratio u sastav Rusije, članovi organizacije Hizb el Tahrir su morali da napuste poluostrvo jer ih ruske vlasti smatraju ekstremistima“, objašnjava Bespaljko.
Poslanik Državne dume sa Krima Ruslan Balbek poručio je kijevskim vlastima da se ne sude s Rusijom tako što će iznositi izmišljene i izvrnute činjenice, nego da se pogledaju u ogledalo jer svojim postupcima guraju zemlju u građanske sukobe.
Boris Bespaljko takođe ističe da su Tatari aktivno uključeni u društveni i politički život na ruskom Krimu.
„Ukrajina nije u stanju da osvoji Krim oružjem, i pokušava na sve načine da dokaže da su neki stanovnici Krima diskriminisani nakon što su postali građani Rusije. To apsolutno nije tačno — a i sami krimski Tatari su ove ukrajinske izjave mnogo puta demantovali“, navodi Bespaljko.
Naš sagovornik dodaje da Tatari slobodno žive i rade, i da su deo ruske svakodnevice na Krimu.
„Oni koji su emigrirali, bili su članovi ekstremističkih organizacija, ili se sada nalaze na samoj granici sa Krimom i organizuju ekstremističke bataljone — kao što je odred Čelebdžihana. Neki od njih su zaposleni u raznim takozvanim ’islamskim kulturnim centrima‘ i pokušavaju da diskredituju sadašnje vlasti Krima. Ukrajina zapravo vrlo retko može, kada su posredi sudski procesi, da izloži neke realne dokaze za ono za šta tereti Rusku Federaciju“, kategoričan je Bespaljko na kraju razgovora za Sputnjik.
