Posle teksta „Forbsa“ sa naslovom „Vreme je za pravdu za Srbe“, koji su preneli gotovo svi mediji u Srbiji, uz sve češće analize Timotija Lesa, bivšeg britanskog diplomate i eksperta za Balkan, stiče se utisak da na Zapadu ima i sve više razumevanja za „srpsko pitanje“.
Suština tih tekstova je da su Srbi u prethodnih 20 i više godina bili „žrtve“ nerazumevanja zapadne politike i da, tokom novih pregovora o statusu Kosova, SAD i EU ne bi trebalo da budu na strani Albanaca, dok bi u BiH trebalo da se nastave pregovori u kojima bi „Bošnjaci pristali na slabljenje bosanske države što bi zadovoljilo želje Srba i Hrvata za većom autonomijom“. Ukratko, predlaže se crtanje novih mapa kako bi se izašlo u susret i našem narodu.
Lični stav dugogodišnjeg kritičara
Međutim, kad je reč o tekstu iz „Forbsa“, Jakša Šćekić, dugogodišnji dopisnik „Skaj njuza“ iz Iraka, kaže za Sputnjik da je autor spoljni saradnik Dag Bendou i da njegovo mišljenje ne odražava stav medija, već predstavlja jedno „individualno viđenje stvari na Balkanu“.
Predsednik Centra za strateške alternative dr Aleksandar Mitić, ipak, kaže da su tekstovi Daga Bendoa objavljeni poslednjih nekoliko dana o srpskom pitanju, ali i o članstvu Crne Gore u NATO, veliko osveženje, s obzirom da ih on objavljuje kao saradnik ozbiljnih američkih medija.
„Iako se možda ne bih složio sa svim njegovim zapažanjima, važna je njegova ključna poruka, a to je — antisrpska politika na Balkanu je potpuni promašaj i ta politika ponižavanja Srba i Srbije mora da prestane. Bendou je dugogodišnji kritičar američke politike na Balkanu, naročito u Bosni i na Kosovu. On je i kritičar američke politike uopšte“, kaže Mitić za Sputnjik.
Važno je napomenuti, dodaje Mitić, da je Bendou istraživač Naučnog instituta „Kejto“ iz Vašingtona, koji je libertijanski institut.
Grudva u lavini
„U SAD libertijanska politička misao je povezana sa individualnim slobodama, ali i sa protivljenjem vojnom intervencionizmu SAD. Odnosno, ona se zalaže za okretanje osnovnim interesima SAD, a to je odbrana teritorije SAD, a ne uloga svetskog žandarma“, objašnjava Mitić.
Prema njegovim rečima, „Kejto“ je značajan institut i na rang listi vodećih instituta u svetu, koju objavljuje Univerzitet u Pensilvaniji, našao se na 11. mestu, što je izvanredan uspeh, jer se našao ispred „Heretidž fondacije“, instituta koji „predstavlja ideološki oslonac politike Donalda Trampa“.
Međutim, za razliku od „Heretidža“, „Kejto“ po određenim pitanjima nije blizak Trampu i analize tog instituta ne uspevaju uvek da utiču na politiku nove američke administracije, dodaje Mitić, koji je bio i dugogodišnji dopisnik agencije „Frans pres“ iz Beograda i dopisnik Tanjuga iz sedišta EU i NATO-a u Briselu.
„Tekstove Bendoa bi trebalo staviti u širi geopolitički i medijski kontekst, odnosno u kontekst lavine članaka u zapadnim medijima u poslednjih par nedelja u kojima se ističe opasnost od rusko-srpske destabilizacije Balkana. Cilj tih tekstova je potpora politici zaokruživanja nezavisnosti Kosova, ohrabrivanje centralizovane Bosne, ali, pre svega, ostvarenje parole — Balkan u NATO, Rusiju van Balkana“, kaže Mitić.
Moskva na nišanu
Poruka ove kampanje je zahtev Trampu da ne pomišlja da odustane od Balkana i da mora da spreči bilo kakav ozbiljniji uticaj Rusije, ali i Kine, smatra sagovornik Sputnjika.
„Zbog toga se tim tekstovima šalju packe Beogradu, preti se Banjaluci, a nišani se Moskva. Tekstovi Bendoa zastupaju potpuno suprotan stav — na Balkanu je potrebna nova politika, proširenje NATO-a u Crnoj Gori je nepotrebno, a provokacije prema Rusiji bi trebalo svesti na minimum“, kaže Mitić.
Prema njegovim rečima, većina američkih medija je „duboko ukorenjena u još aktuelnoj politici SAD prema Balkanu“, a Dag Bendou je jedan od retkih protivnika takve politike koji je bio prilično usamljen u takvim stavovima u poslednjih dvadesetak godina.
„Ne bih se složio sa mišljenjem da ovo predstavlja neki mogući zaokret. Ukoliko bi došlo do neke lavine članaka koji bi išli u prilog makar delu onoga o čemu govori Bendou, možda bismo mogli da govorimo o nekom zaokretu. Međutim, za sada je jak pritisak mejnstrim medija na aktuelnu američku administraciju da ne odustane od Balkana i da istisne svaki uticaj Rusije“, kaže Mitić.
Velika očekivanja — velika razočarenja
Reč je o margini, u odnosu na količinu tekstova koji su ključni za kreiranje američke spoljne politiku, smatra on.
„Svakako je da to predstavlja određeni tračak nade, ali kao i u mnogo čemu drugom što smo videli u poslednjih par meseci, prevelika nadanja i očekivanja promena na Zapadu, pre svega u SAD, veoma brzo dovode do razočarenja, tako da bih ja bio veoma oprezan“, upozorava Mitić.
U svakom slučaju, smatra on, napori Daga Bendoua zaista su izvanredni i on je „veoma hrabar čovek koji unazad dve decenije pokušava da racionalno analizira ono što se dešava na Balkanu i da predstavi jedan drugačiji pogled“.
„Sigurno je da on ima određene pristalice u američkoj administraciji, bilo bi dobro da ih je što više u samom vrhu, ali sada je prerano tvrditi da dolazi do nekog preokreta“, zaključio je Mitić.
