Jelko Kacin je u svakom smislu reči čovek koji odlično poznaje situaciju u Srbiji i sa Srbijom. Istovremeno je i čovek koji je, ako smem da koristim taj prejaki izraz, jedan od arhetipskih neprijatelja Srbije, kad govorimo o političarima koji su u Srbiji pojavljivali u ime EU, ističe za Sputnjik politički analitičar Cvijetin Milivojević, komentarišući nezvanična saznanja slovenačkih medija da će tamošnji ambasador pri NATO-u biti kandidat za ambasadora EU u Srbiji.
Baš se nameračio
Kako saznaje slovenački dnevnik „Delo“, Kacin je ozbiljan kandidat za tu poziciju i ima podršku slovenačke Vlade, jer je vitalni interes Slovenije da što više njenih državljana bude na evropskim pozicijama.
Ako bi Kacin bio izabran za šefa Delegacije EU u Srbiji i naslednika Majkla Davenporta, Slovenija bi dobila četvrtog svog čoveka na toj poziciji, piše „Delo“ i nabraja Samuela Žbogara, šefa Delegacije EU u Makedoniji, Jerneja Videtiča, šefa Delegacije EU u Gvineji, i Mitju Drobniča, kome je prošle godine istekao mandat šefa Delegacije EU u Crnoj Gori.
Ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec je, sa zvanične strane, prema pisanju „Dela“, rekao da žele što više predstavnika slovenačke diplomatske mreže u EU, ali i naglasio da je Slovenija već premašila kvotu, što ukazuje na visok stepen stručnosti slovenačkih diplomata.
„Ja, Jelko Kacin, odavno znam da je Kosovo nezavisno i da nije deo Srbije. Ja, Jelko Kacin, građanin Slovenije, znam da je moja zemlja odavno priznala nezavisno Kosovo i da je zato spaljena Ambasada Slovenije u Beogradu i da će Srbija za to platiti naknadu. Ja, Jelko Kacin, kao potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu poštujem trenutnu situaciju i poziciju Evropske unije koja ima statusno neutralan odnos prema pitanju Kosova.“
Dugački, prethodni citat, deo je intervjua Jelka Kacina iz februara 2014. godine u svojstvu specijalnog izaslanika Evropskog parlamenta za Srbiju.
Kako se kalio predstavnik
Taj bivši poslanik Evropskog parlamenta, bivši specijalni izvestilac Evropske unije za Srbiju, bivši ministar informisanja Slovenije, bivši zamenik ministra odbrane Slovenije želeo bi, čini se, da bude budući ambasador EU u Srbiji.
Ako bi Kacin stvarno zamenio Davenporta, šta bi to značilo za Srbiju?
Kacin se, svedoči Cvijetin Milivojević za Sputnjik, hvalio da su početkom devedesetih godina prošlog veka Janez Janša, potonji premijer Slovenije, i on, kao ministar propagande, da ne kažem informisanja, faktički režirali, igrali glavne glumce i na kraju i dobili rat koji nije ni vođen protiv JNA, u kojem su žrtve bili nekoliko desetina golobradih vojnika JNA.
Ljudi kojima je pripadao Kacin su krajem osamdesetih, podseća Milivojević, bili takozvana slobodnomisleća avangarda koja se skupljala oko „Mladine“, tadašnjeg lista Saveza socijalističke omladine Slovenije.
Ti ljudi su, seća se sagovornik Sputnjika, na neki način bili vrsta organskog, dinamičnog tela koje se bavilo, kako su oni to nazivali, razdruživanjem Slovenije od takozvane nedemokratske Jugoslavije i takozvane hegemonističke Srbije.
„Dakle, ako imate takvu političku prošlost, onda je logično da ne možete biti nepristrasni. Kacin se nemilosrdno trudio da u svih osam godina, koliko je već bio specijalni izvestilac za Srbiju, faktički pokaže da je i te kako pristrasan i da su sve njegove, ne samo političke nego i lične emocije, bile na strani Prištine, odnosno takozvane države Kosovo“, tvrdi Milivojević.
Poredio Putina i Slobu
Poručivao je tada Kacin Srbima na Kosovu „da se opamete“ i da formiraju lokalne samouprave. Nalazio je za shodno da tvrdi da se slučajevi Kosova i Krima ne mogu porediti. Davao je sebi za pravo da uporedi postupke Vladimira Putina sa politikom Slobodana Miloševića prilikom, kako je naveo, „krvavog raspada bivše Jugoslavije“.
Pre tri godine je na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba rekao da Srbija nije pravna država i da je pravosuđe sa tužilaštvom u okviru njega najveći njen problem. Zbog toga, tumačio je tada Kacin, nema ni stranih ulaganja i neće ih ni biti dok Srbija ne pošalje jasnu poruku da je pravna država.
Na onomadašnju vest o potencijalnoj kandidaturi Jelka Kacina za novog šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini, pokojni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić je tada naglasio da njegovo nominovanje nije nešto što bi bilo koga učinilo zadovoljnim.
Kacin se, istakao je tom prilikom Simić, u velikom delu bivše Jugoslavije smatra jednim od inspiratora i ljudi koji su gurnuli zemlju u krvavi građanski rat i ličnošću koja ne bi mogla na bilo koji način da doprinese obnovi poverenja.
„Mislim da je još njegovo imenovanje za predstavnika EP za Srbiju bilo veoma provokativno. Čini mi se da bi imenovanje čoveka, za koga mnogi smatraju da mu je mesto u Haškom tribunalu, umesto što predstavlja EU, sigurno bilo korak nazad u politici Evropske unije na Zapadnom Balkanu“, tvrdio je Simić.
Kao izvestilac za Srbiju Kacin se prema zemlji domaćinu odnosio kao prema nedonoščetu, ili nezrelom detetu prema kojem treba primeniti pravilne pedagoške mere.
Tako je, na primer, upitan šta bi savetovao svom nasledniku na mestu izvestioca, Kacin poručio da se ne udvara Srbiji, jer to može da proizvede kontraefekat.
Zbog svega navedenog, često je žestoko kritikovan, a povremeno su se čuli i zahtevi da mu se otkaže gostoprimstvo, kao kad je septembra 2013. godine ocenio da je, imajući u vidu predstojeće pregovore o članstvu Srbije u EU ovo „pravi trenutak za otvaranje pitanja ustavnog i zakonskog uređenja autonomije Vojvodine“, koje je po njemu „nejasno“.
Kacinu bi dobrodošlo da opet „pametuje“ po Srbiji. Za većinu u Srbiji to njegovo „pametovanje“ čini se da nikako nije dobrodošlo.
