Ukoliko Zoran Zaev, lider SDSM-a i Ali Ahmeti, lider najveće albanske partije u Makedoniji DUI, odluče da bez odobrenja predsednika Makedonije formiraju vladu na osnovu koalicione većine koju je Zaev dobio posle prihvatanja takozvane „Tiranske platforme“, to bi značilo državni udar.
„Plan B“, koji je Ahmeti najavio pošto je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbio da dâ mandat Zoranu Zaevu za formiranje vlade sa albanskim strankama, jer bi to Makedoniju odvelo u etničku i teritorijalnu podelu, zasniva se upravo na ideji da dobijena skupštinska većina imenuje vladu i Zorana Zaeva za premijera.
Da je ovo „plan B“ albanske stranke DUI, za Sputnjik je potvrdio i makedonski političar Pavle Trajanov, koji nije naklonjen dosadašnjem premijeru Makedonije VMRO–DPMNE Nikoli Gruevskom. On je uveren da je greška i kršenje Ustava predsednika Makedonije što mandat nije dao Zaevu jer on ima većinu od 67 poslanika u parlamentu Makedonije.
„Albanske stranke i Zaev će sačekati još neki dan da vide da li će Ivanov dati mandat Zaevu. Ukoliko ne dâ, situacija se komplikuje zato što je ’plan B‘ da parlament bez mandata Zaevu izglasa vladu. Tako da to može da bude povod za destabilizaciju, proteste većih razmera“, kaže on.
Nikola Gruevski, lider VMRO–DPMNE, koji je inače na izborima dobio većinu, ponudio je Zaevu podršku svoje koalicije za formiranje vlade, ako odustane od formiranje vlade sa albanskim strankama na osnovu platforme napravljene u Tirani, koja predviđa ne samo uvođenje albanskog jezika kao službenog, već i promenu zastave i himne Makedonije, ali i mogućnost podele makedonske teritorije.
Zaev je takvu podršku odbio, iako bi u tom slučaju imao iza sebe podršku gotovo 100 od 120 poslanika u makedonskom parlamentu. Za makedonske analitičare ovaj „detalj“, kao i odbijanje da se ide na nove vanredne parlamentarne izbore u maju, kada bi trebalo da se održe i lokalni izbori u Makedoniji, dovoljno govore da Zaev zapravo želi vladu isključivo sa Albancima.
Cvetin Ćilimanov, bivši savetnik predsednika Makedonije, kaže da bi „plan B“ da se vlada napravi bez „blagoslova“ predsednika Makedonije, faktički bio uvod u neku vrstu državnog udara, jer takva vlada bi, smatra on, veoma teško uspela da preuzme pre svega instrumente vlasti u svoje ruke.
„Takva vlada bi bila osporena, i to ne samo u Makedoniji, i može se očekivati da bi sve izazvalo velike tenzije. Jasno je da je sve ovo osmišljeno da izazove upravo ovakvu reakciju, jer svi albanski zahtevi: od promena himne, ustava, pa do veta na budžetska sredstva, dakle sve ono što se nalazi u platformi Albanca, jeste u neskladu sa Ustavom Makedonije“, navodi on.
Kako kaže Ćilimanov, „Zaev je više puta u poslednjih nekoliko godina direktno rekao da radi sa ljudima izvan zemlje i da sarađuje sa premijerima i ambasadorima van Makedonije“.
„To je bilo naročito u vreme kad se pojavila afera o prisluškivanju. Zato je jasno da on ima potporu van Makedonije, posebno od onih država u kojima su socijaldemokrate na vlasti. Uostalom, on je lično apostrofirao strane države, to jest njihove ambasadore, koji mu pomažu u ovoj kampanji, a među njima su i predstavnici bivše Obamine administracije. Zato je jasno da on radi na nekom projektu o kojem je razgovarao sa stranim državama, a kad je postalo jasno da ne može da pobedi na izborima u decembru, okrenuo se albanskim biračima. Njegova kampanje je bila dvojaka — jedna namenjena albanskom biračkom telu, druga onim makedonskim građanima koji su ga podržavali“, ističe naš sagovornik.
U isto vreme, on napominje da su Albanci njegovu ponudu u izbornoj kampanji da je spreman da ide izvan „Ohridskog sporazuma“ shvatili kao poruku koja je dovela do sadašnje situacije, odnosno kao ponudu za federalizaciju i podelu zemlje.
„Zato on ne može da prihvati ponudu VMRO da sa njima formira manjinsku vladu jer je očigledno dao određeni broj obećanja stranim političarima i zemljama koje, između ostalog, uključuju i koncesije prema etničkim Albancima. Zato je i odbio ponudu Gruevskog, koja je bila prilično dramatična, jer je osim ponude za podršku vladi Zaeva rekao i da se on sam neće odupirati Zaevu da ga uhapsi, ako to bude smatrao potrebnim zbog takozvanih afera, samo da se Makedonija ne podeli etnički. Zaev je to odbio i insistira da formira vladu sa albanskim strankama“, navodi Ćilimanov.
On napominje da opasnost leži i u činjenici da je velika podela u najvećoj albanskoj stranci DUI, zbog dileme da li da uđu u vladu sa Zaevim.
Ovlašćenja makedonskog predsednika, dodaje naš sagovornik, sada nisu svemoguća, jer Ustavni sud može da njegove odredbe proglasi nevažećim.
