Tereškova je u junu 1963. postala prva žena-kosmonaut koja je provela 70 sati u svemirskom brodu „Vostok 6“. Ona je do sada jedina žena sa samo jednim letom u svemir i prva žena sa činom general-majora u Rusiji. Sada je poslanica Državne dume.
Prijatelji je zovu Valja
Zapadni mediji u to vreme, naravno, nisu imali tehničke detalje leta Tereškove. Čak je i sama prva žena u svemiru malo toga znala: bivša tkalja, padobranac, neudata, sa pozivnim znakom „Galeb“.
„Prva žena astronaut na svetu — simpatična, plavih očiju, sportistkinja, mlada žena sa talasastom tamnosmeđom kosom“, tako je počeo članak u listu „Njujork tajms“ o Tereškovoj u junu 1963. godine.
Na sličan način pakovali su svoj materijal i mnogi drugi američki mediji.
„Prve fotografije žene astronauta, koje je moskovska televizija prikazala oko 14 časova: devojka talasaste kose koja pada preko očiju i sa rupicom na bradi. Činilo se da je Valentina, ili Valja kako je zovu prijatelji, svojim osmehom i beskrajnom brbljivošću rasterala tužno sivilo moskovskog neba“, pisao je „Njujork herald tribjun“.
List je citirao reči dopisnika koji je rekao da je let Tereškove jako ohrabrio sovjetske žene.
„Žene u Ulici Gorkog — a nedelja je ovde dan za kupovinu, sve prodavnice su otvorene —očigledno su se radovale više od muškaraca. One su se osmehivale: i one koje su bile u društvu i one koje su se šetale same. Međutim, muškarci koji su ih pratili bili su mnogo manje impresionirani“, navodi list.
Samo je povredila nos
Emocionalnim detaljima ispunjavali su svoje izveštaje i evropski mediji. Španska agencija EFE, a zatim i mnoge novine u ovoj zemlji, na primer, pisale su o razgovoru Tereškove sa tadašnjim sovjetskim liderom Nikitom Hruščovim.
Španski mediji preneli su da je predsedavajući Saveta ministara SSSR-a pitao kosmonautkinju da li je tokom leta bilo nekih nezgoda.
„Ne, samo sam povredila nos“, rekla je Valentina Tereškova i dodala da nije strašno: „Uskoro će proći“.
Hruščov joj je, zauzvrat, obećao da će odmah dobiti medicinsku pomoć, a zatim će moći da se odmori. „Kada dođete avionom u Moskvu, priredićemo vam raskošan prijem kakav zaslužujete“, istakao je on.
Let iznad rodnih prepreka
Neki listovi su u vezi sa letom Tereškove pokrenuli ozbiljnija pitanja. Na primer, časopis „Lajf“, iako je počeo opisom prve žene astronauta „plavooka plavuša sa modernom frizurom“, naslovio je svoj članak „Ona se vinula iznad rodnih prepreka“.
Autor teksta pisao je da je Tereškova, koja je u vreme letenja imala 26 godina, uspela da postane prva žena u svemiru, iako je u SAD takođe postojao program obuke za žene astronaute. Članak je tvrdio da, iako su mnoge od njih su bile „kvalifikovanije od Valentine“, zbog niza faktora, uključujući i nedostatka entuzijazma u NASA, „ženski svemirski program SAD nije pokrenut“.
„Lajf“ je odgovorio i na pitanje zašto je žena u Sovjetskom Savezu, za razliku od SAD, uspela da postane astronaut. „Sovjetska Rusija lansirala je ženu u svemir, jer komunizam propoveda, i od vremena revolucije 1917. pokušava da sprovede u praksi, princip jednakosti muškaraca i žena“, isticalo se u tekstu.
Autor članka naveo je statistiku prema kojoj su žene u Sovjetskom Savezu imale mogućnost da učestvuju u svim oblastima javnog života: od fizičkog rada do nauke. Časopis je isticao da je 74 odsto lekara u Sovjetskom Savezu bilo ženskog pola, a za SAD je to bila retkost.
„Zbog toga je let Valentine Tereškove simbol emancipacije žena-komunista“, naglasio je „Lajf“.